Zašto se “iz aviona” vidi da je kruna “veštačka”?

Nedavno u komentaru obećah jednoj čitateljki da ću joj pojasniti zašto neka kruna (i navlake uopšte) izgledaju kao što ih je ona opisala.

Njena rečenica je ova:

“Istraumiralo me je par poznanika kod kojih se iz aviona vidi da su u pitanju navlake, zbog tamnijih desni, razlike u boji navlaka i zuba, debljine navlaka i sl.”

Prvo da kažem da krune mogu da se naprave tako prirodno da se ne razlikuje koji su “naši”, a koji nisu.
Pogledajte ovog našeg pacijenta – koje je kruna? :)
Ima samo jedna.

U pitanju je mladić od oko 25 godina – i situacija koju mi interno zovemo “uslovljen slučaj”.
To znači da u bilo kojoj ravni imate već zadat prostor – ne možete ni do susednog zuba ni naniže ni u ma kom smeru više, duže i/ili deblje nego što imate prostora.

Uprošćeno rečeno – ovde sve zavisi od dve stvari:
– koliko će stomatolog umeti i znati da izbrusi zub,
– koliko će tehničar biti precizan.

1. Brušenje zuba može biti više ili manje ekstenzivno, s tim da se primarno vodi računa o sledećem:
– da se “promaši” živac, tj. da zub ostane vitalan, ako je ikako moguće,
– da ima dovoljno mesta za debljinu metala PLUS keramike, koliko je potrebno.

Ukratko, stomatolog mora odlično da poznaje morfologiju zuba, a sa druge strane – mora da poznaje tehnološki deo, da zna i koliko mu treba prostora za metal i keramiku, i kako taj konkretni zubni tehničar radi.

2. Zubni tehničar mora da ume da se provuče i kroz iglene uši ako treba :).
Ima situacija u kojima je prostor u koji on mora da smesti krunu “knap” – onda tu dolazi do izražaja pedantan, vrhunski precizan rad.

Ako gornji uslovi nisu ispunjeni, onda dobijete zube koji liče na “krompiriće”, “imaju stomak”, liče na “tarabu” i sve slično čime pacijenti opisuju neadekvatne radove.

Osim ovoga, koriste se još i brojni “trikovi” da rad bude onakav kakav pacijentu odgovara.
Kod ove naše pacijentkinje su zubi rađeni BAŠ onako kako su bili njeni prirodni, odnosno – tačno onako kako je ona želela:

Znate kako?
Uzet je otisak njenih zuba pre brušenja, i rađeno je tačno tako.

Dalje:
Kada most bude gotov, samo se stavi na brušene zube, pacijentu se da ogledalce da se pogleda, a tehničar stoji i čeka.

Ništa se ne cementira dok pacijent ne klimne glavom.

Pacijent može da izađe napolje, da pogleda zube na prirodnom svetlu, može da prenoći sa zubima ako je u trenutku predaje previše stresiran da bi ma šta procenio itd. – ali, mora prvo da vidi, i da mu se svidi.

Ukratko: sve mane koje je navela naša čitateljka mogu da se prevaziđu pažljivim radom, sa mnogo posmatranja, razmišljanja, čak i merenja.
I može da izgleda do te mere slično pacijentovim zubima da posmatrač ne može da razlikuje navlake od netaknutih zuba.

Jeste li možda pogodili koje je naša kruna na momku sa prve slike? :)
Nema veze ako niste, nije još dvoje (iskusnih) kolega i nekoliko pacijenata…
 
Ilustracije: © Respecta NS 2015.