Vilični zglob – pristup u lečenju

Nedavno nam je pisala mlada pacijentkinja (23 godine) koja se žalila na vilični zglob, na pucketanje i “preskakanje”.

Ona se obratila specijalisti ortopedije vilica i lica – ortodontu, koji je preporučio vežbe i ortodontsko lečenje. Vežbe su pomogle u određenom smislu, ali sada ima drugi problem – smanjenu mogućnost otvaranja usta.

U čemu je ovde nevolja?

Najjednostavnije rečeno – vilični zglob se može posmatrati kao ma koji drugi zglob u organizmu.

Ima dve zglobne površine, prekrivene hrskavicom, između njih jedan meniskus. “Na okupu” ga drže zglobne veze (ligamenti) i snaga mišića.
Dakle, lečenje viličnog zgloba (u daljem tekstu TMJ) možete shvatiti slično kao lečenje ma kog zgloba slične građe.

Naša čitateljka se obratila ortodontu – a TMJ problemi pripadaju obično “pripadaju” hirurgu, koji dalje uključuje druge specijaliste, ako misli da je potrebno.

Ukratko – u čemu je greška: lečenje problema sa TMJ zahteva multidisciplinaran pristup.
Samo vežbe nisu dovoljne…

Lečenje može da podrazumeva i sledeće:
– lekove protiv upale, bola, antireumatike (Ibuprofen, Meloxicam, Acetaminophen, Dexketoprofen…),
– fizikalnu terapiju (osim vežbi): obloge (tople ili hladne, kako preporuči odgovarajuću lekar), masažu, primenu Bioptron lampe itd.,
– higijensko-dijetetski režim: izbegavanje žvake, maksimalnog otvaranja usta, energičnog brzog žvakanja, previše govora, uzimanje mekše hrane i slično,
– lečenje parafunkcija (stiskanja zuba, škripanja zubima itd.),
– lečenje ortodontskih anomalija, protetsko lečenje, uspostavljanje normalnih funkcija žvakanja.

Ako ova, tzv. konzervativna terapija ne daje rezultate, prelazi se na invazivne metode lečenja; ovo podrazumeva injekcije kortikosteroida i hirurško lečenje samog zgloba u različitim oblicima.

National Institute of Dental and Craniofacial Research (NIDCR) preporučuje da se na hirurške metode lečenja pređe tek posle očitog neuspeha konzervativnih metoda i sa više nezavisnih mišljenja da je hirurško lečenje nužno potrebno.

Takođe, NICDR zastupa stav da su ortodontsko lečenje, protetska sanacija i sl. od male vrednosti, i da često ne rešavaju problem – mada mogu da pomognu.

Dakle – naša mlada gošća ima problem koji je “rešen” neadekvatno; uključivanjem drugih specijalnosti bi moglo da bude znatno bolje.

Ilustracije:
https://www.physio-pedia.com/TMJ_Anatomy
www.aaoms.org/tmj.php