Karijes ispod plombe nastaje samo na par osnovnih načina.

1. Sekundarni karijes*.
Nastaje uz ivicu plombe; uzroci su sledeći:

– u tom delu plomba “ne naleže” na zub, postoji međuprostor (makar bio mikroprostor);
– mesto nastanka je nedostupno za adekvatno održavanje higijene, ili higijena uopšte nije adekvatna, ima naslaga;
– kombinacije prethodnog.

U 80-90% slučajeva je ovaj karijes uz desni; po nekim autorima, češći je kod kompozitnih (belih) plombi (Mjör and Jokstadt, 1993; Bernardo et al., 2007), dok neki drugi autori ukazuju na suprotno.

2. Recidivirajući (rezidualni) karijes.
Ovo je karijes “zaostao”, ostavljen ispod plombe, slučajno ili namerno.
Da se razumemo – ne mora obavezno biti stručna greška.

Moguće je da je stomatolog namerno ostavio tanak sloj karijesa iznad zubnog živca, prekrio ga odgovarajućim lekovima i plombirao.

U davno doba – učeni smo da sav karijes treba ukloniti (Black); no, s napretkom stomatologije, sadašnji stav je da se ne uklanja izmenjeni deo za koji se proceni da je remineralizacija moguća (Fusayama, 1988; Kidd, 2010).

Iako je, naravno, nemoguće sa stopostotnom sigurnošću proceniti da neće biti recidiva, ovakvi zubi itekako mogu da stoje i decenijama.

Prema nekim autorima (Edwina 2001, Mjör 2003 itd.) sekundarni karijes je direktan uzrok potrebe da se zameni plomba čak i u do 60% slučajeva.

Na slici se lepo vidi da postoji prostor između plombe i zuba, kao i da u donjem desnom uglu postoji karijes – očigledno je da plombu treba zameniti.

Dijagnostika ovakvih karijesa nije uvek jednostavna; no, iskusniji stomatolog koji zna u šta treba da gleda i ima na raspolaganju pomoćna dijagnostička sredstva obično relativno lako može da ustanovi šta je u pitanju.

Prevencija?

Odlična higijena, fluoridi, redovna kontrola…

………
* Terminologija npr. severnoameričkih autora se nešto razlikuje od evropskih; za mnoge detalje iz teksta još ne postoji naučni konsenzus, potrebna su dalja istraživanja.
 
Ilustracije:
dietrichdentalpr.com
propdental.es