Uspešno lečenje zuba

Lečenje zuba iziskuje vreme, posvećenost od strane stomatologa, i veoma dobru saradnju od strane pacijenta… Ovo je jedna kratka priča o tome kako veliki problem može dobro da se reši :).

Negde početkom prošle godine dođe mi momak od oko 23 godine, sa punim ustima prekrasnih zuba, i jednom povelikom, oštećenom plombom na donjoj desnoj šestici.

Pošto zub nije reagovao na ispitivač vitaliteta (znači – “nije živ”, iz ma kog razloga), tražim snimak, i imam šta i da vidim: ogroman proces na vrhu korena.

Ja sam mladiću objasnila da mogu da pokušam da ga spasem, ako je voljan redovno da dolazi, i on je pristao i redovno se odazivao – a cela priča počinje negde u januaru 2009.

Na gornjem snimku (iz februara 2009.) se vidi jedna od početnih faza lečenja.

Intenzivno bele linije duž kanala korenova predstavljaju rentgen kontrastni lek.
Bliže donjoj ivici snimka, na sredini se vrlo lepo vidi vrlo tamna okruglasta transparencija – to je proces na vrhu korenova.

Gornji snimak možete uporediti sa ovim shematskim prikazom anatomije zuba, da imate predstavu šta je šta na snimku:

Inače, na svim RTG snimcima je tamnije ono što je ređe, najprostije rečeno, dakle – taman deo koji se izdvaja od šarenkaste strukture vilične kosti je praktično razređenje kosti – ono što ljudi kažu “gnojna kesica”.

Pošto ovakav, RA snimak pokazuje maltene prirodnu veličinu – vidite i sami da je “gnojna kesica” promera maltene santimetar…

Na drugom snimku se vidi isti taj zub, pred kraj lečenja, i – kako se lepo da videti – proces na vrhu korena je gotovo iščezao, datum je 20.05.2009.
Vidi se da je struktura kosti maltene homogena.

Mladić je pre neki dan bio na kontroli, sve je “kao novo”. Ukupno je dolazio desetak puta za tih nekoliko meseci, zajedno sa plombiranjem zuba.

Šta je suština ove priče: mnogi zubi sa procesima na vrhu korena mogu lečenjem da se spasu vađenja ili operativnog lečenja.

Uslovi za to su (otprilike) sledeći:
1. da postoje anatomski i patoanatomski povoljne okolnosti (da su korenovi kako-tako pravi, prolazni itd., da je u pitanju vrsta i lokalizacija procesa kojeg ima smisla početi lečiti i sl.)
2. da pacijent ne boluje od opštih oboljenja koja mogu da kompromituju lečenje (posebno se misli na metabolička oboljenja, hormonske poremećaje i slično),
3. da je pacijent voljan da dolazi i da sarađuje; nemoguće je raditi ovakva lečenja ako nema pune saradnje, tj. kako ja nekad kažem pacijentima u šali – ne mogu se samo ja boriti za vaše zube :),
4. da stomatolog da sve od sebe, to se podrazumeva :).

Ovakvim lečenjima se najviše bavi zasebna stomatološka specijalnost koja se zove endodoncija, tako da znate koga da tražite ako ste u dilemi – da li vaditi zub, ili neka šansa ipak postoji.

Snimci su podignuti online sa izričitim pristankom pacijenta.

 
Izvori za teoretski deo:
– Rose L, Genco R, Cohen W, Mealey B. Periodontal medicine. London: B. Harcourt-Brace & Company Ltd; 2000. pp.11-35, 243-4.
– Ingle J, Bakland J. Endodontics. United Kingdom: Elsevier Science; 2002. pp.175-243.
– Tronstad L. Clinical endodontics. New York: Thieme; 2003. pp: 105-115.

Ilustracije:
cascadeendo.net
adnamo.webnode.com
Snimci: Respecta, stomatološka ordinacija ©
NAPOMENA: Lečenje je rađeno maltene “partizanski”, nisam bila u svojoj ordinaciji.