Situacija u kojoj pacijent ne može da bira

Kad pacijent “nema izbora”, nego postoji samo jedno moguće, stomatološki ispravno terapijsko rešenje, mi to zovemo “zadat” ili “uslovljen slučaj”.

Tačnije rečeno, odnosi se na protetske radove u kojima smo ograničeni zadatom situacijom.

Pogledajte ove slike, ovo je jedna od proba za skeletiranu protezu (MVO).

Kad pogledate odozgo – od jednog do drugog pacijentovog zuba ima samo i jedino TOLIKO mesta za “naše” zube.

Kad pogledate sa strane – opet postoji samo TOLIKO mesta (gde je roze vosak).

Kad pogledate visinu – naviše zubi u budućoj protezi “nemaju gde”, samo do gornjih.

Dakle, u sve tri dimenzije je položaj zuba u protezi uslovljen (zadat) položajem njegovih zuba.

U sledećoj probi, pacijent ne može mnogo da bira, veličina i položaj zuba su nam već “dati”.

Ako pacijent radi krune i mostove, imamo malko više “prostora” – pacijent može da kaže (i bude i pitan :) da li želi malko krupnije jedinice, sitnije dvojke, malko rotirane dvojke, razmak između zuba itd. (ako okolnosti dozvoljavaju), ali kod “uslovljenih” situacija može samo ovoliko koliko može.

Zašto je za pacijenta ovo bitno?

Iz milion razloga :).

Na primer – potpuno je očigledno da položaj gornjih zuba diktira položaj donjih zuba.

U prevodu: ako je gornja zubna proteza (ili most) tako napravljena da pacijent nema tzv. Špeovu i Vilsonovu krivu (donja slika), nego su gornji zubi ravni, ili “malo gore, malo dole” – onda donji zubi prate gornje.

I obrnuto: ako pacijent ima “svakojake” zube u donjoj vilici – novi gornji zubi moraju da prate tu liniju, čak i ako je BAŠ “izlomljena”, ako hoćemo da postoji kontakt između zuba.

Zbog toga se može desiti da stomatolog insistira da se radi prvo jedna, pa druga vilica, ili da se obavezno PRVO uradi ovo, a posle to-i-to…

……….

Ilustracije: copy Respecta NS, inteligentdental com