Prava pacijenata na obaveštenje

Prava pacijenata su danas “velika priča”, a zapravo se o tome malo zna – verujte da i kolege ne znaju dovoljno o tome.

Ako pogledate važeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti, posebno treba obratiti pažnju na prava pacijenata na obaveštenje (informaciju).

Ovo obaveštenje podrazumeva da pacijent mora znati:

1. dijagnozu i prognozu bolesti,
2. kratak opis, cilj i korist od predložene terapijske mere, vreme trajanja i moguće posledice nepreduzimanja predložene medicinske mere,
3. alternativne metode lečenja,
4. moguće promene pacijentovog stanja koje se mogu očekivati posle preduzete medicinske mere, kao i nužne promene u načinu života pacijenta,
5. dejstvo lekova koji se primenjuju i njihove moguće posledice.
6. obaveštenje o troškovima lečenja.

Obaveštenja iz stava 1. i 2. lekar je dužan da pruži i bez eksplicitnog zahteva pacijenta.

Pacijent može dati pristanak na predloženu intervenciju eksplicitno (usmeno ili pismeno) ili prećutno (ako se nije protivio).

No, bez jasnog pristanka pacijenta nad njim se ne sme preduzeti nikakva medicinska mera.

Sva obaveštenja se pacijentu moraju prezentovati na NJEMU jasan način.
Zakon ide dotle da definiše potrebu za prevodiocem, ako lekar i pacijent ne govore isti jezik.

Kako to izgleda u praksi?

Ako mi dođe pacijent kojem treba npr. da izvadim zub, moram da mu kažem sledeće, i to bez zahteva samog pacijenta:
– da ću da dam anesteziju, koliko će sve da traje, šta može očekivati posle vađenja zuba;
– šta može da mu se desi ako se zub ne izvadi,
– kakve lekove treba da pije, kako, koliko, koliko dugo, šta sme a šta ne sme da radi (higijensko-dijetetski režim).

Dakle, mi nismo dužni bez jasnog pitanja pacijenta da kažemo koliko će usluga da košta.
Ali, za nas daleko bitnije: Zakon kaže da obaveštenje može da bude KRATKO. Dakle – ne moramo do specijalističkog nivoa da objašnjavamo pacijentu šta i kako, što je veoma bitno zbog ograničenog vremena koje se može posvetiti pacijentu.

Takođe, nismo dužni da objašnjavamo etiologiju – ZAŠTO je došlo do zdravstvenog problema zbog kojeg nam se pacijent obraća.

I još jedna vrlo bitna stvar: nadležni lekar MORA da upiše u karton pacijenta da je pružio obaveštenje prema Članu 28, što predstavlja osnov za sudsko-medicinsko veštačenje ukoliko bude potrebno.

Ceo Zakon o zdravstvenoj zaštiti možete pogledati OVDE – to je prečišćeno interno izdanje preuzeto sa sajta RFZO.

Prava pacijenata se, koliko mi možemo da vidimo, slabo prezentuju po medijima… Možda ovo pomogne.

Pitajte, dužni smo da vam objasnimo :).

Ilustracija: pilothealthadvocates.com