Naslage na jeziku, bakterije i problemi…

Jedan čitalac nas je pitao kako bi mogao da se izbori sa naslagama na jeziku, koje se brzo obnavljaju i prave mu probleme. On je poslušao svog stomatologa, opravio je zube, sa desnima nema problema, dobrog je opšteg zdravlja.

O čemu sve može biti reč?

Prvo i najbitnije – u stomatološkom smislu je sanirano je sve što se moglo.

Drugo… Jezik ima po svojoj površini brojne papile – to su malena ispupčenja kojima se oseća ukus. One imaju određeni raspored i različitog su oblika, a njihova veličina varira u zavisnosti od različitih faktora.

Papile mogu “same po sebi” biti uvećane, postoje različita oboljenja i stanja koje karakteriše uvećanje papila, recimo “dlakavi jezik” (lingua villosa).

Na na njihovo dodatno povećavanje utiču različiti hemijski agensi, sastojci hrane (jako začinjena hrana), različite iritacije (navika da se jede vrelo, recimo) i slično.

Osim ovoga, sve druge promene na površini jezika mogu biti problem – recimo, “jezik kao geografska karta” (lingua geographica), sa brazdama i “šarama”, “nabrani jezik” (lingua plicata) itd.

I sad, šta je nevolja: sve ovakve promene na jeziku, koje mogu biti po svojoj prirodi sasvim bezazlene, neminovno uzrokuju nakupljanje ostataka hrane. Mi smo izabrali slike koje ne prikazuju BAŠ izražene oblike oboljenja, onda imate predstavu kako sve može da izgleda.

Dakle, šta je činiti:
1. lečiti osnovno oboljenje, ako je to u pitanju;

2. lečiti gljivična oboljenja, ako postoje (kandida jako “voli” naslage na jeziku),

3. redovno čistiti jezik. Jezik može da se očisti četkicom, a postoje i posebne “grebalice” za jezik, različitog izgleda – ovo je jedna od varijanti:

Za pojedine četkice za jezik se tvrdi da otklanjaju čak 99% naslaga (i bakterija).

4. redovno i pravilno prati zube; nevolja je u tome što jezik sam po sebi ima značajnu ulogu u čišćenju zuba – te je jednostavna logika da čisti zubi daju manje naslaga na jeziku.

5. ispirati usta blagim dezinficijensima, kao što je recimo rastvor 3% hidrogena.

6. korigovati ishranu. Ovo se primarno odnosi na hranu koja utiče na gustinu, viskoznost, sastav pljuvačke. Poznato je da mleko i mlečni proizvodi uzrokuju stvaranje više mukozne pljuvačke, a bitna je i vrsta i količina unete tečnosti: gazirana pića, alkohol, kafa, “energy drinks” i slično – svakako ne doprinose boljem stanju…

Evo ovoliko ukratko, sa željom da ovaj mali tekst pomogne našem čitaocu, i svima vama kojima je pomoć potrebna.

Ilustracija: strategy-radar.com