Zubni implantati – ZA i PROTIV

Implantati su neopravdano popularizovani – “ukuca se” i kraj, kako većina ljudi misli.
No, u pitanju je ozbiljna, vrhunska stomatologija, koja kad se radi kako treba – ima čitav niz ZA, PROTIV, KAKO i ŠTA ONDA.

ZA otprilike “svi znaju” – ali u načelu se svodi na: nedostatak svih zuba (u jednoj vilici) i nedostatak jednog zuba, kao primarne indikacije.

PROTIV je već daleko složenija priča…

Implantat – lokalne kontraindikacije

1. Nepovoljni anatomski odnosi: nedovoljna visina, širina i “kvalitet” koštanog grebena, nepovoljan odnos vilica.
2. Nepovoljan odnos vilica sa funkcionalnim smetnjama (ozbiljnije disgnatije).
3. Patološke promene i procesi (zaostali korenovi, ciste, strana tela, procesi na vrhu korena, ma kakav izvor infekcije).
4. Patološke promene na sluzokoži usne duplje (leukoplakije, Lichen, recidivirajući stomatitisi itd.).
5. Neadekvatna higijena i nemogućnost uspostavljanja adekvatne higijene usne duplje.
6. Stanja nakon zračne terapije i sličnih ozbiljnih terapijskih intervencija i metoda.
7. Kserostomija, makroglosija i čitav niz drugih oboljenja i stanja.

Opštemedicinske kontraindikacije za implante

1. Opšte zdravstveno stanje, godine (biološka starost). Donja granica je završetak rasta kostiju vilica i lica.
2. Hematološka oboljenja: hemoragične dijateze, anemije, leukopenije i sl. su apsolutne kontraindikacije.
3. Neka oboljenja kardiovaskularnog sistema; potrebna konsultacija i odlična komunikacija sa kardiološkim timom.
4. Autoimuna oboljenja veziva (sklerodermija, reumatoidni artritis i srodna oboljenja, Sy. Sjogren).
5. Kardiovaskularne intervencije u kojima se implantat ponaša kao žarište (veštački zalisci, endokarditis, bypass).
6. Lokalna i opšta oboljenja koštanog sistema: osteoporoza kao najčešća.
7. Hormonska oboljenja, npr. dijabetes (juvenilni je apsolutna, a tip 2 je relativna kontraindikacija).
8. Neki lekovi: kortikosteroidi, imunosupresivi i sl.
9. Pušenje.

Ostale kontraindikacije za implant

1. Neuroze i psihoze: apsolutna kontraindikacija.
2. Alkoholizam i narkomanija.
3. Loša saradnja s pacijentom, emocionalna nestabilnost, nerealna očekivanja itd.

Sve pobrojano je samo najvažniji deo razloga PROTIV.

Drugim rečima – pacijent može da želi, ali da npr. implant “tehnički” ne može da se ugradi (ako bi se npr. u gornjoj vilici ugrozila sinusna šupljina).
I ovo je rešivo (koštani graft), ali smo već prešli na tzv. “veliku hirurgiju” i daleko ozbiljnije intervencije.

Sve ove kontraindikacije mogu biti APSOLUTNE I RELATIVNE.
Drugim rečima – kada ne treba ni početi misliti o implantima, i kad se mogu uzeti u razmatranje – ali sa velikim oprezom.

Samo par primera, maksimalno pojednostavljeno.

Ako naoko zdrav pacijent sa celim spiskom loših navika i u biološki lošem stanju (npr. gojaznost i neaktivnost) – a samim tim i sa ozbiljnim rizikom za dijabetes tip 2 dobije implantate – ogromna je šansa da će doći do odbacivanja, makar se mi na glavu postavili.

Ne jednom sam asistirala u operacijama gde se skidaju implantati (relativno nedavno) ugrađeni pacijentu koji i pre ugradnje nije imao adekvatne higijenske navike, a nije ih ni kasnije stekao.

Ako je međusobni odnos dve vilice takav da se implantati ne mogu ugraditi (maksimalno) međusobno paralelno koliko je moguće – često je bolja opcija odustati, nego da neadekvatno opterećenje u žvakanju kompromituje složen, zahtevan (i preskup) rad.

Kratak savet:

Ne vredi “s vrata” pitati “Pošto implantati”.
Kad se radi kako treba, potrebna je ozbiljna procena uslova, indikacija i kontraindikacija.
I lako je moguće da se desi da uslova nema.

Drugim rečima – kako jedan kolega reče:

Ugradnja implantata nije “tiplovanje”…

Ilustracija: longevita.co.uk