Etički kodeks doktora stomatologije

Istorija kaže da su berberi smeli vaditi zube negde do 1215. godine, onda im je etički kodeks zabranio “puštanje” (mal’ ne rekoh “prolivanje”) krvi, pa su prestali i sa vađenjem zuba.

Posle tog prelomnog momenta, zube su vadili: kovači, vlasuljari, apotekari, juveliri… verovali ili ne :).

Još malko kasnije – pojavljuju se profesionalni tzv. “čupači zuba” – toothdrawers (znam da vam se već dopada razvoj priče…:).

Prvi kvalifikovani čupač zuba se pominje negde oko 1320-te godine, čuveni Peter of London.

Kažu da je imao moto: “TOUCH AND GOE”, impresivno, mora se reći :).

P. S. Nije slučajna slovna greška, samo ondašnji engleski…
Ah da: kažu i da je nosio nisku od zuba oko vrata….

Onda – negde u sedamnaestom veku, proteze su se pravile od slonovače, a smatralo se za baš ispod časti da to bude kljova nilskog konja. Ozbiljno.
Samo baš slon….

Jedan britanski “dentist” tog doba (Allen) je čak došao na futurističku ideju da se ljudima usade zubi ovce, recimo – jer usađivanje zuba poreklom od ljudske osobe nije etično.

Dakle, uvek su u ovoj ili onoj meri postojala neka pisana ili nepisana etička merila….

Etički kodeks kao takav nije uvek postojao – tek negde od devetnaestog veka, a pojam “dentist” se pojavljuje tek negde u 18. veku.

Profesija “dentist” je zaštićena tek negde iza 1920-te u USA, strogim ograničenjem samo na kvalifikovane osobe.
To dođe kao danas licenca :).

Ranija etička pravila imala neke vrlo zanimljive postavke: USA Kodeks iz 1922. godine naglašava da se od stomatologa smatra vrlo neprofesionalnim uzimanje bakšiša ili ma kog oblika čašćenja preko cene koju ima u cenovniku….

Takođe – u to doba, stomatolog koji učestvuje u konzilijarnom pregledu je smatran nečasnim ako pokuša da naplati takav pregled.

Današnji Kodeks, koji za nas važi u Srbiji, možete pogledati ovde.

Za mnoge podatke je izvor British Dental Association.

 

Ilustracija: handpieceinfo.com