Jodoform (trijodmetan, CHI3) je zapravo dezinficijens iz davnog doba, otkriven početkom XIX veka.
Ako pogledate neki vademecum iz XIX veka, videćete da većina lekova sadrži jodoform; bizmut i jodoform su se koristili za sve i svašta, od previjanja hirurških rana do lečenja čira na želucu.
Kao što je tokom istorije bivalo sa mnogim preparatima, i jodoform je smatran “svemoćnim”.
Poznat je mit da je npr. pacijentkinja umrla od trovanja jodoformom, a zapravo je umrla od metastaza karcinoma…
Jodoform se prirodno nalazi u jednoj vrsti pečurke – “dokaz više” da je “smrtonosno otrovan” za ljude.
Naravno – istina je negde na sredini: jodoformom se čovek može otrovati, ali teško.
Mislim, možete se i aspirinom otrovati, o intoksikaciji alkoholom da i ne počinjemo.
U stomatologiji se jodoform danas najčešće koristi u sklopu paste za lečenje kanala korena zuba, i kao gaza sa jodoform prahom, u hirurgiji.
U današnjoj stomatologiji, opasnost od trovanja jodoformom je više teorijska.
Ako se koristi kao sastojak paste za punjenje kanala, toksičnost je beznačajna, iz sledećih razloga:
– količina je izuzetno mala,
– nema sistemske resorpcije koja bi bila vredna pomena.
Prema različitim autorima, količina od 2 g dnevno se ne sme prekoračiti (Dreisbach 1987, Gosselin 1984, Nakamura 2011.).
Šta mislite, koliko teži jodoform (prah fini kao puder) u sastavu paste za punjenje kanalića korena zuba?
Još malo pa zanemarljivo.
Putevi unosa jodoforma su: udisanje, resorpcija putem kože, unošenje na usta, kontakt sa okom.
Drugim rečima, kod primene u endodonciji – veća je opasnost za nas, nego za pacijenta.
No, sa hirurškom primenom je malko drugačije.
U tzv. velikoj hirurgiji su opisani slučajevi trovanja jodoformom – preko gaze stavljene u ranu.
Prema dostupnim radovima – čak nisu bile u pitanju ni neke posebno ekstenzivne veličine gaze i količine jodoforma..
ALI.
U svakom jednom slučaju je bila prisutna ogromna resorptivna površina i/ili teško oboljenje/stanje pacijenta.
Na primer: hirurški uklonjena cela gornja vilica (O’Connor 1977.); pacijent koji već ima nekrotizirajući fasciitis (ponekad opisan kao “flesh eating bacteria”, dijabetes i 70 godina (Nakamura, 2011.), itd.
U prevodu, da bi se ma ko otrovao jodoformom, predisponirajući faktori su velike opekotine, velike otvorene rane, značajno oslabljene funkcije vitalnih organa, starost, teška prateća oboljenja…
Prvo trovanje jodoformom je zabeleženo 1903. godine (Muir et al), a do današnjeg dana je zabeleženo srazmerno malo slučajeva – samo u Japanu dvadesetak (Nakamura 2011.).
Dakle, 20 slučajeva trovanja za 114 godina.
Zaključak: jodoform je otrovan koliko i drugi lekovi… Koristan i delotvoran u terapijskim dozama, i to je to.
……….
Ilustracija: en.wikipedia.org
