Brušenje zuba za mostove

Brušenje zuba se radi sa anestezijom, i pacijent neće osećati šta se radi do te mere da ne zna koji zub se brusi, a tek ne zna i ne vidi koliko se “skida” od zuba – bar ne dok sve ne bude gotovo.

Šta je onda toliko strašno?
Kako meni pacijenti kažu – strašno je što ne znaju koliko će ih boleti POSLE.

Od čega sve ovo zavisi?

Brušenje zuba za različite vrste kruna je različito, i ne samo to – različito je i za ISTE vrste navlaka, zavisi od škole do škole stomatologije.

Opšti princip je uvek isti: MAKSIMALNO čuvanje zubne supstance.

Ovo znači sledeće:
– zub brusiti minimalno za datu vrstu rada, samo koliko se mora,
– držati se doktrine da brušenje prati prirodan oblik zuba,
– ODLIČNO poznavati anatomiju i morfologiju zuba,
– ODLIČNO znati koliko treba skinuti od zuba za konkretnu vrstu rada.

Vrlo često čujem od zabrinutih pacijenata sledeće pitanje:
Da li će mi brušeni zubi biti “onako kao iglice”?
Ne, to ne sme da se desi.
Zub se sa strana brusi u različitom stepenu – ali nagib ne sme da pređe 6 stepeni u odnosu na vertikalnu osu.

Ovo su otprilike “kako – treba” brušeni zubi:

Brušenje mora da prati prirodan oblik zuba – tzv. brušenje u dve (ili više) ravni – jer moramo da izbegnemo približavanje “živcu” što je više moguće.

O tome koliko je – zbog svega navedenog – bitno solidno poznavanje anatomije i morfologije zuba, bolje da ne pričam.
Svojevremeno smo morali da znamo napamet tablice sa podacima o tome koliko je (okvirno) debljina gleđi, na kojoj površini kog zuba…

Za metalokeramičke mostove je potrebno “mesta” i za metal i za keramiku; a za bezmetalnu keramiku još više – jer nema metalne osnove koja daje oslonac, jednostavno rečeno.

Ukratko – mi moramo uvek i u svakom trenutku znati koliko smo daleko od živca.

Zašto je sve ovo bitno?
Iz jednostavnog razloga: koliko je živac bliže površini brušenog zuba, sam zub će biti osetljiviji na termičke promene.

Brušenje zuba je vrlo zahtevan posao, pogotovo ako se radi brušenje mnogo zuba u jednoj poseti.

No, sa dovoljno znanja, iskustva i dobre koncentracije, moguće je brusiti zube minimalno, samo koliko je nužno potrebno za datu vrstu rada.
Samim tim – moji pacijenti mogu da kažu mirne duše da nisu imali nikakve probleme sa temperaturom hrane – bez obzira na “manjak” gleđi.
No, postoje i brojni izuzeci od ovih pravila – kao i za sve u stomatologiji.

Postoji mogućnost da se posle brušenja zubi zaštite; to se radi na različite načine – impregnacijom, “lakiranjem”, privremenim krunama…
Ali, to je već neka druga priča :).
 
Ilustracije:
coquitlamdental.ca
swiftdental.co.uk