Rečenicu izgovara roditelj.
I ovo je jedna od rečenica koje čujemo u praksi bezbroj puta.

I baš je jako velika nevolja…

Problem izgleda ovako: dete se ponaša normalno, razgovara sa stomatologom, ponekad se i smeje, ne deluje da će biti ma kakvih nevolja, i onda dođe trenutak da treba da otvori usta.

I onda – ili neće da otvori usta, ili nastaje vriska, plač, i mnogo ružnije stvari koje nisu za opisivanje – a da stomatolog nije ni ogledalce uzeo u ruke.

Cela situacija se dodatno komplikuje ako dete već ima loša iskustva, ako ga zubić već boli, neispavano je, nije jelo…
Ali usta otvoriti mora.

I ne pomaže nimalo što je stomatolog možda simpatičan, što će da voza dete na stolici, da mu priča i zasmejava ga…
Neće, pa Bog.

Teoretičari smatraju da je ovde problem – autoritet.
Koji nema ni roditelj – ni konkretan stomatolog, u odnosu na konkretno dete.

Vrlo uprošćeno rečeno, pri poseti stomatologu, kad-tad dođe taj “strašni” trenutak da neko treba da kaže detetu ZINI, i da dete otvori usta i sedi mirno dok se radi, šta god da se radi.

Ako roditelj nije taj faktor, od stomatologa je to teško očekivati.
Mislim, nas ima raznih – ali ozbiljan stomatolog neće vikati na dete, zastrašivati ga, ne daj Bože pretiti ili pokušavati da ga podmiti ma čime.

Dakle, neko mora da bude autoritet, i – u odsudnom trenutku – da ga dete posluša.

Deca su veoma pametna – vide nas bez filtera, i vrlo jasno znaju ko je “faktor”, a ko ne.
Ako procene da stomatolog “nije opasan” (a to će proceniti u prvih deset sekundi :), i još ako zna da roditelj nema uticaja u ovoj priči, onda od opravke zuba nema ništa.

Isto važi i za situaciju gde dete neće kod zubara.

Šta nam je raditi?

U načelu ima samo dva rešenja: ili promeniti stomatologa, za nekog ko je autoritativniji i ko ume to da primeni lepo, korektno, na asertivan način, ili – promeniti pratioca detetu.

I sami znate, ako ste roditelji: dešava se da dete neće poslušati majku, ali oca će trenutno, ili obrnuto.
Nekada su jasni autoriteti deda ili baba – pošaljite dete sa njima.

ALI: sve ovo važi pod uslovom da je stomatolog korektan, da postupa kao što bi prema svom detetu, da ima vremena, da shvata situaciju, da dete nema pređašnja loša iskustva, da u datom trenutku nije sa bolom i/ili otokom…

Nije lako :).

I važi ono što smo već rekli: menjajte doktora, raspitajte se, i – mnogo sreće :).

 
Ilustracija: http://www.booksforchrist.com/church-pastoral/kid-s-ministry
http://www.vandvkidsdentistry.com/