stomatologija

Škripanje zubima: uzroci i posledice

Škripanje zubima je jedna od parafunkcija koja ljudima može da napravi zaista velike probleme. Ima ljudi koji noću tako škripe i škrguću zubima, da se oni koji spavaju čak i u susednoj sobi kasnije  razvedu…

Prema definiciji, bruksizam je “dnevna ili noćna parafunkcionalna aktivnost, koja podrazumeva stiskanje, škrgut, mlevenje zubima, i javlja se kao jedna epizoda ili serija pokreta”.

Šta sve može biti uzrok?

Statistika kaže da čak preko 20% ljudi i danju stiska zube, i noću škripi zubima.

Takođe, najviše boluju ljudi od tinejdžerkog uzrasta do četrdesetih godina, kasnije njihov broj opada.
I deca imaju bruksizam: prema jednom istraživanju, oko 38% ispitivanih roditelja je izjavilo da im dete škripi zubima.

Škripanje zubima može biti, kao i nesvesno stiskanje zuba u budnom stanju, uzrokovano svim i svačim.

Uzroci ovog “ponašanja” se smatraju kontroverznim, preklapajućim, složenim…
Počev od genetike i poremećaja centralnog nervnog sistema do toga da je u pitanju naučeno ponašanje.

Čak je opisan slučaj u kojem se škripanje zubima pojavilo posle aktivacije “žica” kod lečenja fiksnom ortodoncijom…

Ono što je značajno je – da je bruksizam CENTRALNO regulisan fenomen, dakle – “mozak upravlja”.

Postoje neka oboljenja parodoncijuma (tkiva koje se nalazi između zuba i kosti, gde imate ona Šarpejeva i druga vlakna, vezivno tkivo, krvne i limfne sudove i slično) – gde pacijent oseća olakšanje kada stiska zube, ma koliko zvučalo neobično.
Dakle, ukratko, zdravlje zuba i usta je direktno povezano sa škripanjem zubima.

Od svih uzroka je najčešći – stres.
Mi često čujemo od pacijenata da se sećaju da su noću nanovo preživljavali neke dnevne događaje, da su se “svađali” sa nekim s kim su se sukobili preko dana, a najgori je kontinuirani, hronični stres koji dugo traje, strepnja koja je neprekidno “tu negde”, anksioznost, briga koja ne popušta.

Problem je u tome što se škripanje zubima odvija pretežno noću, nesvesno, pri čemu je pritisak koji zubi trpe daleko veći od fiziološkog.

Vidite, mišići zatvarači usta su najjači koje imamo; maseter je najmoćniji, a u sadejstvu sa ostalim mišićima zatvaračima usta može da proizvede pritisak i od stotinak kilograma na kutnjacima (.pdf), u normalnoj funkciji.

I tu dolazimo do problema: dok čovek spava, ovaj pritisak se višestruko uvećava, a obično je kombinovan i sa bočnim kretnjama vilice.
Posledice su brojne…

Kratkoročne posledice su:
– glavobolja,
– bolovi mišića lica i lica (polovine lica, recimo),
– bol pojedinih zuba,
– bol u uhu,
– napregnutost mišića ramenog pojasa,
– bol i problemi pri otvaranju i zatvaranju usta,
– poremećaji spavanja,
– napuštanje od strane bračnog druga (živa istina :),
– povećana pokretljivost zuba (preko normalne granice),
– problemi sa desnima…

Dugoročno gledano, stvar je daleko gora: trošenje (abrazija), lom zuba i preopterećenje viličnog zgloba su ozbiljne, a ne tako lako izlečive posledice.

škripanje zubima

Neki ljudi su više izloženi riziku od škripanja zubima nego drugi: oni koji već imaju neki problem sa spavanjem (hrkanje, pričanje u snu, obstruktivni prestanak disanja (apnea) u snu, nemirno ponašanje za vreme spavanja, pušači, ljudi koji stresno žive, koji konzumiraju alkohol ili piju više od 6 šoljica kafe ili čaja dnevno, i – ponekad – oni koji uzimaju lekove protiv depresije i sličnu terapiju.

Psihološki gledano, tip ličnosti koji je daleko najskloniji škripanju zubima je takozvani tip A.

Pušenje je vrlo značajan faktor: nikotin je neurohemijski aktivna supstanca, koja je asocirana sa motornom aktivnošću tokom spavanja.
Da bi stvar bila još gora, ozbiljni pušači su baš ti koji kažu da su anksiozni, i prema osobinama ličnosti su najčešće direktno predisponirani za škripanje zubima.

Nije jasno dokazana razlika u odnosu na pol, mada prema nekim autorima žene više škripe zubima.
To se tumači time da su sklonije depresiji, da su preopterećenije višetrukim ulogama koje imaju u porodici i na poslu, ali – kako rekosmo – sve su to nedovoljno dokazane tvrdnje.

 

Ilustracija: henrykimdds.com

2 thoughts on “Škripanje zubima: uzroci i posledice

  1. Zdravo htela bih da pitam kako je najbolje resiti problem sa bruksizmom kada ni splint ne pomaze. Hvala

    1. Poštovanje,
      ne postoji “najbolje” :), postoji protokol kako se radi, pri čemu je splint samo deo (konzilijarne) terapije. Znači: ortodont, psihoterapeut, farmakoterapija, vežbe itd. – po potrebi sa uključenjem dodatnih specijalnosti, zavisi od konkretne osobe.

      Srdačan pozdrav.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.