saveti

Istrošenost zuba – abrazija

U osnovi, istrošenost zuba ili abrazija može biti uzrokovana fiziološkim i nefiziološkim faktorima, ili – može biti od jedenja.

U fiziološkom smislu, radi se o kontaktu zub o zub tokom žvakanja, i obično se troše grizne površine (ili ivice) zuba; ovo je itekako povezano sa starenjem.

E sad: ovakvo – trošenje zuba (jedenjem :)  je različito od ozbiljne abrazije zuba, koja predstavlja patološko trošenje, iz milion mogućih razloga.
Razlozi za preterano brzo trošenje zuba mogu biti recimo mane u samom procesu stvaranja zuba.

“Greške” u formiranju zuba se viđaju i događaju u sklopu nekih opštih oboljenja i/ili sindroma, jedan primer je recimo Amelogenesis imperfecta – komplikovan izraz koji označava “pogrešno stvorenu”, gleđ lošijeg kvaliteta.

abrazija zuba usled škripanja zubima
abrazija zuba usled škripanja zubima

Amelogeneza ima dva osnovna oblika (sa hipokalcifikacijom ili hipomaturacijom gleđi), genetskog je uzroka i može da izgleda vrlo različito, ovde možete pogledati jedan deo kliničkih varijacija ovog oboljenja.

Normalno, ova gleđ nema fizičke osobine ni približne zdravoj, te se ovi zubi pri normalnom “korišćenju” vro brzo troše, čak do desni.
Ovo je samo jedno od oboljenja zuba koje može uzrokovati njihovo ubrzano trošenje.

Drugi razlozi koji mogu uzrokovati neprirodno ubrzano trošenje zuba su recimo tzv. parafunkcije: škripanje zubima, škrgutanje, stiskanje zuba, a osim ovoga i energično, prečesto pranje zuba pogrešnom tehnikom i četkicom, i drugi mehanički uzroci.

Ova oštećenja su na različitim mestima na zubima, i često se ne vide na svim zubima.
Posebno stradaju zubi koji su rotirani, nagnuti, na druge načine “pogrešno” postavljeni.

Ako je uzrok pogrešno pranje zuba, obično se lepo vidi da li je osoba levoruka ili ne.

“Trošenje” zuba usled pogrešne tehnike pranja zuba i/ili upotrebe pogrešne četkice se daleko najčešće viđa u praksi. 

abrazija zuba nastala pogrešnim korišćenjem električne četkice
abrazija zuba nastala pogrešnim korišćenjem električne četkice

Erozije su sledeći oblik “potrošenosti” zuba; ovde se uzrokom smatraju hemijski agensi, obično kiseline – a najčešće limunska kiselina.

Velike količine Koka-kole mogu čudo da naprave od zuba, i to za relativno kratko vreme.

Osim ovoga, kod osoba sa bulimijom se viđa ovako oštećena gleđ, kod nekih profesionalnih izloženosti kiselinama, a čaj i kafa takođe sadrže materije korozivnog delovanja.

Kod nas se uglavnom pojam “erozija” koristi za mehanička oštećenja, u svakodnevnom govoru, a mi smo se ovde koristili šire prihvaćenim rečnikom (Jablonski’s Dictionary of Dentistry).

Eto, sad znate čega da se čuvate :).

2 thoughts on “Istrošenost zuba – abrazija

  1. Poštovani,

    Imam 26 godina. Na pojedinim zubima (ocnjaci, predkutnjaci) doslo je do povlacenja zubnog mesa i pojave erozije (ne pijem kafu, ne konzumiram gazirana pica, vrlo rijetko pijem sokove iz tetrapaka, ne pusim, redovno perem zube Curaprox ultra soft cetkicom po principu “kisa pada” za gornje zube, “trava raste” za donje :), koristim zubni konac svakodnevno ). Inace , imam jako nepravilan zagriz plus problem bruksizma. Kako sanirati postojeca ostecenja (rupe od erozije) i zaustaviti dalje sirenje ovog problema? Također, zamolila bih vas ako mozete da mi preporucite neku pastu za zube za svakodnevnu upotrebu. Hvala unaprijed.

    1. Poštovanje,
      verovatno vam neću reći ništa novo, ali u pitanju je kompleksna situacija.
      Što se tiče samih kinastih erozija, mi na to gledamo ovako:
      – ako su malene (plitke), ne prave pacijentu posebne probleme – ne radimo ništa, ili eventualno preporučimo neku pastu za smanjenje osetljivosti zuba, kao Sensodyne F.
      – ako su dublje i veće, onda se zalivaju Glass-ionomerima ili plombiraju.
      Pošto “rupa za plombu” mora da ima jasno zadatu površinu, oblik, dubinu, nagib zidova u odnosu na dno itd. – onda mi procenjujemo da li ćemo načiniti više štete ili koristi plombiranjem tog defekta, krajnje uprošćeno rečeno.

      E sad, kod vas je lako moguća sledeća nevolja.
      Imam trenutno bar 2-3 pacijenta kao što ste vi; problem u toj situaciji je taj što obično nedostaje gleđ na griznoj površini zuba, često do dentina.
      Kad se tome dodaju erozije sa vestibularne strane, neretko se desi da se zub prosto “raspadne”, da se gleđ odlama doslovno u pločicama.
      U takvim slučajevima su krune jedino rešenje – ali da se pre toga reše ortodontski i problem bruksizma, jer je inače lako moguće da kompromituju protetski rad.

      Nadam se da sam vam od neke pomoći; problem je veliki, s naše tačke gledišta – i nije lako rešiv. Ako sam šta iskomplikovala, kažite slobodno – jer ja imam taj problem da mi je lakše da crtam nego da verbalno objasnim ma šta, žena zanatlika :).

      Prijatan dan želim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.