lečenje zuba, protetika, stomatologija

Kako stomatolog treba da razmišlja

stomatolog dr kelleherDr Martin Kelleher, stomatolog, je začetnik jednog od najznačajnih stavova u elektivnoj estetskoj stomatologiji: da li bi tu intervenciju izveli na svojoj ćerki?

Dr Kelleher ukazuje na “modu” u savremenoj stomatologiji da se pacijentu pruži šta god da zahteva, ma koliku destrukciju zubnog tkiva to zahtevalo.
“Argument” je – da svakako više zarađuju stomatolozi sa “destruktivnim” nego sa preventivnim ili restaurativnim pristupom stomatološkom problemu….

Mi gledamo pacijente na svakom koraku u životu.
Jedna konstanta se uvek provlači: želja za estetikom, kao kvalitetom života, a posebno u odnosu na osmeh pacijenta.

Kao kliničari, suočavamo se sa realnim izazovima – treba držati korak i sa modom i sa napretkom tehnologije, a osećajem balansirati ove opcije sa željama i zahtevima pacijenta.

Pravo pitanje često postaje: “Koje je pravo rešenje – ono koje će zaista zadovoljiti želje pacijenta, a da ja mogu mirno noću da spavam?”

Dr. Martin Kelleher, konsultant pri Restorative Dentistry – Kings College (United Kingdom), je adekvatno identifikovao ovu dilemu, nazvao ju je “ćerka – test”.

U svakom slučaju kada je kozmetska dilema prisutna, on je sugerisao ovakvo razmišljanje ili “test” pre nastavka sa ma kakvim potencijalno destruktivnim planom.

“Znajući ono što znam da će lako moguće biti dalekosežna posledica predložene intervencije, da li bih uradio ovakvu intervenciju na rođenoj ćerki?”

On je sugerisao da se promeni nameravani plan ako bi odgovor bio negativan.

U suštini, to je jako jednostavno; ne samo da “ćerka-test” razmatra zdravlje zuba i dobrobit pacijenta – u kratkoročnom i dugoročnom smislu, nego praktično “vraća” odgovornost za dobrobit pacijenta u ruke (odgovornog) kliničara.

Rešenja koja prođu “ćerka-test” rezultiraju poboljšanjima u pacijentovom osmehu a pri tome se održava optimalni nivo stanja oralnog zdravlja.

Dr Fischer (autor ovog teksta) kaže:
Podsetio sam se jednog od mojih iskustava sa “ćerka-testom” iz istorije “Opalescence” sredstva za beljenje zuba; moja ćerka (sada Jaleena Jessop, doktor stomatologije) imala je 14 godina kada se počela suočavati sa izazovima svoje generacije – imala je “žućkast” osmeh, po kriterijumima njenog društva.

Neću nikad zaboraviti kako je došla na to da želi “belji” osmeh.
Pokazala mi je reklame u mojim stomatološkim časopisima iz 1980. na kojima su bile one ondašnje lampe za beljenje zuba uz koje su se koristili peroksidi…

Čak mi je pokazala i reklame za fasete (“veneers”).
Rekao sam joj da bude strpljiva, jer radim na nečemu što će pomoći.

To “nešto” je postalo Opalescence.
To je bila laka odluka za mene; odluka koja je značila da razmatram rešenje koje bi bilo najbolje za nju.

Kod komercijalizacije Opalescence-a, beljenje zuba je postalo integralni deo moje prakse; davalo je mogućnost da se zubi izbele sa očuvanjem dragocene gleđi.
Bilo je sjajno znati da postoji mogućnost koja će da prođe “ćerka-test”.

U daljoj argumentaciji “ćerka-testa”, dr Kelleher zapaža “zanimljivo” odsustvo “porcelain deficiency disease” (“bolest odsustva porcelana”) kod ćerki stomatologa.

Pojedini stomatolozi su (pre)sporo shvatali da (sa ili bez beljenja) spoljni sloj direktno nanetog kompozita može biti biološki inteligentnije rešenje, a da fasete ili krune ipak predstavljaju poslednje, invazivno rešenje…

Viđene su brojne pacijentkinje gde se ovo moglo izbeći, sa očuvanjem gleđi, a sa apsolutno prihvatljivom estetikom.

Tužno za profesiju, ali mnogim kolegama nije pao na pamet “ćerka-test”…

Mogućnost da se restauracije poprave, ostavljanje zdravog zubnog tkiva, je etički, praktično i emotivno pravo rešenje. Naša tendencija ka masivnoj zameni restauracija krunama ili fasetama može imati za posledicu kumulativnu traumu, pa i gubljenje vitaliteta zuba.

Nove tehnologije bi trebalo da daju prednost reparativnim sposobnostima, sa “patient-centered” pristupom; ovi kriterijumi omogućavaju intervencije sa manjom cenom koštanja, dajući nam mogućnost šireg obuhvata stanovništva.

Kao stomatolozi, treba da shvatimo da što više “skidamo” od zuba, više ga i slabimo,  sa gubitkom strukturalne jačine, a često i vitaliteta.

Dr Kelleher u svom članku nastavlja:
Tužno, neki površni, svojeglavi, lakomisleni ili stomatolozi podložni uticajima su zaluđeni kratkoročnom zaradom, ne razmišljajući o dugoročnoj dobrobiti za pacijenta, uvek se krećući ka tome da zamene gleđ keramičkim radovima – a ispunjavajući želje pacijenta…
Mnogi čak javno izjavljuju da bi to svakako učinili i na sopstvenoj kćeri.

Kontaktirajući kolege sa ovakvim stavom, javno ili privatno, u četiri oka će ovakvi stomatolozi izjaviti da to ne bi radili na sopstvenoj kćeri…

Naučio sam iz iskustva da stomatolog sa konzervativnim stavom, koji misli na “ćerka-test”, može biti čak finansijski sigurniji nego stomatolozi za drugačijim stavom.

Ovo je obično zbog toga što pacijenti zaista shvataju da je stomatologu njihova dobrobit primarna, uvek.
Čak i u ekonomskoj krizi, pacijenti koji su stekli ovakvu vrstu poverenja, uvek će nastaviti da dolaze, preporučujući stomatologa za kojeg znaju da podržava “ćerka-stav”.

Minimalno invazivna stomatologija (uključujući insistiranje na prevenciji) je stomatologija koja zahteva veštinu, dobru procenu, solidno znanje i dobru nameru; ali – isto tako – može da prođe “ćerka-test” u svako doba.

 

……….

(Izvor: DentalTown, autor: dr. Dan E. Fischer)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.