saveti, stomatologija

Šta nam govore vaša pitanja

Ovaj sajt ima više od 30.000 posetilaca mesečno, broj vaših upita je ogroman.

Trenutno na blogu ima na hiljade pitanja na koje je već odgovoreno… Mailovima smo zasuti.

Šta je zajedničko većini vaših pitanja?

Pitate nas nešto što je vaš stomatolog trebao da vam kaže.

Po 1001. put: po Zakonu o pravima pacijenata, stomatolog je dužan da vam kaže sledeće:

1) dijagnozu i prognozu bolesti;

U granicama svog iskustva i znanja; ono što često čujemo su pitanja koja su više u domenu vidovitosti – onda se pacijentu tako i kaže.

2) kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere;

Naglasak je na KRATAK.

Uz najbolju volju i želju, mi često nemamo vremena da Bog zna koliko širimo priču – ali osnovno pacijent mora da zna.

3) vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice;

Obavezni smo da kažemo i šta raditi u takvim situacijama, kao i da budemo tu za pacijenta u slučaju komplikacija – ili obezbedimo pacijentu odgovarajuću alternativu.

4) alternativne metode lečenja;

U stomatologiji se često dešava da za određenu stomatološku situaciju postoji tri i više stomatološki korektna moguća rešenja.

Pošto ovo često zbunjuje pacijenta, idealno je sve ispisati, s potpisom i pečatom.

Ovo je bitno iz sledećih razloga:

  • pacijentu se daje vremena da promisli, da traži drugo (i treće) mišljenje itd.
  • od nas se iziskuje da stanemo iza svojih reči, ispod kojih je potpis i oba pečata,
  • ordinacija je kao i svaka radnja: ako možete u radnji s televizorima da pitate za cenu i detalje svakog jednog televizora koji postoji u radnji, možete i u ordinaciji.

5) moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenata;

Ovo je posebno vidljivo kod mobilnih proteza.

Pacijentu je neophodno objasniti da mi ne pravimo zube, nego proteze (reči jednog mog starog profesora), te da je to pomagalo kao i npr. naočari – potrebno je navikavanje, korekcije, promene higijensko-dijetetskog režima itd.

6) dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva.

Najmanje jednom nedeljno dobijamo mailove od pacijentkinja koje su dobijale neke lekove, kod kojih su provođene neke intervencije – da bi nedelju ili dve kasnije shvatile da su u drugom stanju.

A ne znaju ništa o teratogenim efektima…

Sve ovo smo obavezni da kažemo BEZ TRAŽENJA, dakle bez eksplicitnog zahteva pacijenta.

No, postoji i druga strana.

Nismo dužni da odgovaramo na isto, ponovljeno pitanje od strane istog pacijenta.

Dakle, ako me pacijent deset puta pita: Da li ovo ovde neće biti tako debelo? (kod izrade totalne proteze), a par puta mu je već rečeno da neće – nadalje više ne moramo da odgovaramo.

Ako pacijent pita iz radoznalosti, o nečemu što je čuo/video, našao na Guglu itd. – nismo dužni da odgovaramo.

Ako pacijent (po našem stručnom znanju i iskustvu) preuveličava problem – posle prvog odgovora, dalje nismo dužni da razlažemo.

Odličan primer za ovo je uverenje npr. 25-godišnjeg, zdravog pacijenta sa odličnim zubima da će mu svi zubi “sutra” poispadati od parodontopatije. Mogu da mu kažem da neće, jer nema nijednog stomatološkog ni medicinskog osnova pod milim Bogom, ali nadalje nisam dužna da razlažem, da ga tešim itd.

Nismo dužni na specijalističkom nivou da objašnjavamo stomatološke probleme. Objašnjenje na koje nas zakon obavezuje je kratko, jednostavno, na nivou na kojem ga pacijent razume.

Iskustveno – ovakva pitanja su obično od malopre opisane, “radoznale” vrste :), pacijent u 99,9% slučajeva nema nikakav konkretan problem.

Ako pacijentova pitanja zapravo služe “nadgornjavanju”, “ko-više-zna-o-stomatologiji” – moje pravo je da prestanem s komunikacijom. Ovakvih pacijenata ima u novije vreme mnogo, obično nemaju konkretan problem, a događa se i da mi otvoreno kažu da bolje znaju :).

Drugim rečima: PITAJTE. Ako doktor neće sam da kaže, događa se – pitajte.

Ako neće ni na pitanje da odgovori — tražite drugog.

Simple as that.

Ilustracija: pcori.org

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.