lečenje zuba

Da li je jodoform otrovan?

Jodoform (trijodmetan, CHI3) je zapravo dezinficijens iz davnog doba, otkriven početkom XIX veka.

Ako pogledate neki vademecum iz XIX veka, videćete da većina lekova sadrži jodoform; bizmut i jodoform su se koristili za sve i svašta, od previjanja hirurških rana do lečenja čira na želucu.

Kao što je tokom istorije bivalo sa mnogim preparatima, i jodoform je smatran “svemoćnim”.

Poznat je mit da je npr. pacijentkinja umrla od trovanja jodoformom, a zapravo je umrla od metastaza karcinoma…
Jodoform se prirodno nalazi u jednoj vrsti pečurke – “dokaz više” da je “smrtonosno otrovan” za ljude.

Naravno – istina je negde na sredini: jodoformom se čovek može otrovati, ali teško.
Mislim, možete se i aspirinom otrovati, o intoksikaciji alkoholom da i ne počinjemo.

U stomatologiji se jodoform danas najčešće koristi u sklopu paste za lečenje kanala korena zuba, i kao gaza sa jodoform prahom, u hirurgiji.

U današnjoj stomatologiji, opasnost od trovanja jodoformom je više teorijska.

Ako se koristi kao sastojak paste za punjenje kanala, toksičnost je beznačajna, iz sledećih razloga:
– količina je izuzetno mala,
– nema sistemske resorpcije koja bi bila vredna pomena.

Prema različitim autorima, količina od 2 g dnevno se ne sme prekoračiti (Dreisbach 1987, Gosselin 1984, Nakamura 2011.).

Šta mislite, koliko teži jodoform (prah fini kao puder) u sastavu paste za punjenje kanalića korena zuba?
Još malo pa zanemarljivo.

Putevi unosa jodoforma su: udisanje, resorpcija putem kože, unošenje na usta, kontakt sa okom.
Drugim rečima, kod primene u endodonciji – veća je opasnost za nas, nego za pacijenta.

No, sa hirurškom primenom je malko drugačije.

U tzv. velikoj hirurgiji su opisani slučajevi trovanja jodoformom – preko gaze stavljene u ranu.
Prema dostupnim radovima – čak nisu bile u pitanju ni neke posebno ekstenzivne veličine gaze i količine jodoforma..

ALI.

U svakom jednom slučaju je bila prisutna ogromna resorptivna površina i/ili teško oboljenje/stanje pacijenta.

Na primer: hirurški uklonjena cela gornja vilica (O’Connor 1977.); pacijent koji već ima nekrotizirajući fasciitis (ponekad opisan kao “flesh eating bacteria”, dijabetes i 70 godina (Nakamura, 2011.), itd.

U prevodu, da bi se ma ko otrovao jodoformom, predisponirajući faktori su velike opekotine, velike otvorene rane, značajno oslabljene funkcije vitalnih organa, starost, teška prateća oboljenja…

Prvo trovanje jodoformom je zabeleženo 1903. godine (Muir et al), a do današnjeg dana je zabeleženo srazmerno malo slučajeva – samo u Japanu dvadesetak (Nakamura 2011.).
Dakle, 20 slučajeva trovanja za 114 godina.

Zaključak: jodoform je otrovan koliko i drugi lekovi… Koristan i delotvoran u terapijskim dozama, i to je to.

……….

 
Ilustracija: en.wikipedia.org

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *