parodontologija, saveti

Mislite li da će vam svi zubi ispasti od parodontopatije?

Pa da znate, ako tako mislite – niste jedini.
Svaki dan vidim bar jednog pacijenta koji ne da brine, nego čak i paniči i plače zbog toga.

Jedini je problem što ne postoji ama baš nikakav medicinski osnov za tako šta.

Viđala sam ovakve pacijente i prethodnih decenija, ali veoma retko, možda par puta godišnje.
Danas je to epidemična pojava.

I ne samo to: ovo je samo najčešći strah; viđam i bezbroj pacijenata koji su uvereni da će im se od konkretnog zuba desiti “nešto strašno”, i pri tome opisuju najstrašnija stomatološka stanja koja Google može da prikaže.

Nje kriv samo Google, da se razumemo.
U nekim slučajevima je pacijent je naplašen od strane drugog stomatologa – da će mu zubi ispasti ako npr. ne napravi most od par hiljada eura i slično.

Još jednom podvlačim da NEMA MEDICINSKOG OSNOVA za njihove strahove.

I šta sad?

Iz mog iskustva, ovde obično pomaže racionalizacija cele priče.

Recimo da pacijent ima 25 godina, da je savršeno zdrav, da ima odlične zube sa 5 (ili 15, nije bitno) plombi, i otprilike ni nagoveštaj parodontopatije koja bi mogla da mu “oduva” zube.

1. Da li postoji mogućnost da se njegova briga obistini?
Da, postoji.

U celoživotnom periodu postoji mogućnost da (ne dao Bog i daleko bilo) pacijent slomi nogu, “zaradi” tri baj-pasa ili da ga udari grom.
Jednako je izgledno da pogubi zube zbog parodontopatije.

2. Kolika je verovatnoća da će se briga obistiniti?
Na skali od jedan do deset.

Pacijenti se ovde obično pokolebaju – njihov strah možda jeste za 10, ali realna verovatnoća je nešto sasvim drugo.

Statistička verovatnoća da će nečija kuća izgoreti je manja od 1%.
Ako uzmemo da npr. dijabetes može značajno doprineti slabljenju potpornog aparata zuba, možemo da krenemo sa razmatranjem verovatnoće da pacijent dobije dijabetes…

Ali, tu ima Catch 22: dijabetes NE ZNAČI OBAVEZNO da će se zubi rasklimati i ispasti.
Imam bar dvadesetak pacijenata koji imaju različite tipove dijabetesa po najmanje 20 godina – svi imaju (odlične) svoje zube.

Dakle, verovatnoća da će 25-godišnji pacijent pogubiti zube od parodontopatije je otprilike ravna onoj da Boeing padne na njega dok je na putu do posla.

A možemo i drugačije: da uzmem samo još tri stomatologa sa kojima sam radila poslednjih 25+ godina – za sve naše godine staža (svaka preko 20 godina) videle smo jednog, ponavljam JEDNOG 26-godišnjeg pacijenta sa agresivnom juvenilnom parodontopatijom, kojem su se zubi redom klatili i ispadali.

P.S. Imao je relativno retko i vrlo ozbiljno internističko oboljenje.

I još jedna stvar: na sopstveno očajanje, u poslednjih par godina sam imala bar 5 pacijenata starosti ispod 40 godina sa teškim dijagnozama, koje sam kontrolisala u periodu posle operacije, a u toku (i posle) vrlo agresivne terapije (citostatici, kortikosteroidi, zračenje…).

NI JEDNOM sa zubima ili desnima ništa posebno nije falilo.
Ali ni jednom jedinom.

3. KADA će se briga najverovatnije obistiniti?

Pacijenti obično kažu da ih prestravljuje pomisao da imaju proteze “na skidanje” kao npr. njihovi roditelji ili babe i dede.

Koliko su oni stari?
Dakle, za koliko godina bi MOGLO da se desi da pacijent dobije proteze?
Kad pacijent bude od 60? 70?
Ja sam mom ocu nedavno napravila protezu, ima 83 godine.

Govorimo o tome da će pacijent MOŽDA za 40 ili 60 godina doći do proteze.

Sledeća pitanja su:
1. Da li je to smak sveta?
2. Zar nije moguće da će za narednih nekoliko decenija nauka smisliti nešto neuporedivo bolje od proteza?

4. Može li pacijent nešto da učini da spreči da se briga obistini?
Ovde nateram pacijenta da uzme papir i olovku i napiše sve moguće postupke kojih može da se seti u dve minute, a koji po njemu mogu da spreče problem koji ga brine.

Ako ga zanimaju konkretne radnje, ja sam tu – mada ovakvi pacijenti uglavnom znaju sve i sami:
– odlična higijena, redovna kontrola, skidanje naslaga sa zuba itd.
– higijensko-dijetetski režim,
– zdrav život itd.

5. Da li pacijent odlučuje da preduzme nešto?
Za svaku stavku treba insistirati da pacijent napiše DA, NE ili MOŽDA.

Tamo gde je napisao DA, dalje treba da napiše – kako konkretno, kada, gde itd. misli da preduzme radnju za koju misli da je potrebna.

Ispod svega toga, treba da napiše: KRENI SADA!

I još nešto: ako nije u pitanju pacijent, nego rod ili blizak prijatelj, ne dozvolite da SAMO BRINE ne mičući s mesta.
Ima previše ljudi koji misle da eto brinu, pa je to dovoljno da se nevolja reši…

SVE OPISANO MOŽE DA SE PRIMENI NA BILO KOJU BRIGU.

“Brinem se da će moje dete biti kriminalac kad poraste”.
“Brinem se da ću pasti iz hemije”.
“Brinem se da će mi penzija biti toliko mala da neću moći da preživim”.
“Brine me da ću dobiti dijabetes/rak/infarkt….”

Bilo da je briga mala ili velika, da je iracionalna (kreativna fikcija) ili vrlo realna – svaka može da se reši na ovaj način.

Samo krenite SADA.

……….

Do you think all of your teeth will fall out from parodontopathy?

 
Ilustracija: dentalcare-experts.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *