prevencija/dečja stomatologija, saveti, stomatologija

Kako prevazići strah od zubara: 9 korisnih saveta

Prema studiji Abrahamsson-a – jedan od najraširenijih strahova je strah od zubara.
Dakle, niste jedini :).

U Skandinaviji, za koju se smatra da postoji itekako visok stepen svesti o brizi za zdravlje zuba, 7-10% odraslih ima žestoko izražen strah od zubara.
Ozbiljno izražen strah se smatra fobijom – dakle, “dental phobia” je “samo” jači stepen straha od posete stomatologu.

Ova fobija, kao klinički značajna anksioznost, koja je provocirana izlaganjem specifičnim zastrašujućim objektima ili situacijama (normalno) vodi ka izbegavanju toga što čoveka plaši.

Prema istraživanjima, ovaj strah značajno utiče na normalne rutine osobe, na profesionalno funkcionisanje, socijalne aktivnosti pa i međuljudske odnose (DSM-IV, 1994).

A nemojte da vam sada cela ova naučna priča bude izgovor da NIKAD VIŠE ne odete kod zubara :).
Normalno, nije potrebno posebno naglašavati da izbegavanje posete stomatologu ima za posledicu loše stanje zuba i desni, bolove i opšte zdravstvene probleme.

Ovakvo stanje nadalje uzrokuje osećanja stida, krivice pa i inferiornosti, dodatne probleme u socijalnom okruženju, i tu se krug zatvara…

Ohrabrujuća vest je da (prema istraživanjima Vassenda i Hakelmena) veliki broj pacijenata sa pravom “dental fobijom” IPAK redovno posećuje svog stomatologa.

Kako im to uspeva?

Stvar ide ovako: kod većine pacijenata koji se plaše zubara postoji određena ambivalencija, kolebanje:
– s jedne strane, oni se plaše, to je činjenica,
– sa druge strane – na svesnom nivou ZNAJU da treba da idu, zabrinuti su za zdravlje zuba i opšte zdravlje i svesni posledica.

U nekim zemljama pacijenti imaju i socijalnu podršku i razvijene strategije za pomoć, što sve pomaže jačanju unutrašnjih snaga pacijenta.

Osnovni strahovi od zubara su obično sledeći:
– strah od bola,
– strah od nepoznatog,
– strah od gubitka kontrole,
– strah od bilo čega povezanog sa posetom stomatologu i sa samom intervencijom: strah pacijenta od toga da će se osramotiti (plakanjem, recimo), od igle, od ugušenja ili davljenja, strah od paničnog ili histeričnog napada, od cene koštanja, od neosetljivosti na lokalne anestetike…

Uzroci straha mogu biti zaista brojni; od realnih loših iskustava u stomatološkoj zaštiti do loših iskustava sa drugim “belim mantilima”.
Imala sam bezbroj pacijenata sa vrlo teškim oboljenjima koji se zapravo ne plaše zubara – nego su prosto izmučeni dotadašnjim terapijskim postupcima u okviru osnovnog oboljenja.

Kako se boriti protiv ovog straha?

1. Osvestite svoj strah.
Pokušajte da ispišete šta vas (sve) plaši, i pokušajte da izdvojite šta je to konkretno.
Probajte RACIONALNO da promislite o konkretnom strahu.

Ako je uzrok konkretan stomatolog – svakako da nisu svi takvi.
Ako je konkretna intervencija – normalno da ne mora da znači da će svaki put tako biti.
Ako nemate loša iskustva i ne možete da fokusirate uzrok straha – da li je moguće da vas plaše horor priče rođaka i prijatelja?
Ne možete da dišete na nos? To je rešivo.
Loše se osećate u poluležećem položaju? Ja sam taj slučaj, iako se ne bojim zubara :).
Sve je rešivo.

2. Nađite pravog stomatologa.
Ne mora biti najlepši na svetu, ali mora da “ima uši” – dakle, da vas sluša i reaguje na to što mu kažete.
Dokazano je da empatični i duhoviti stomatolozi prosto lekovito deluju :).

Strah od zubara se lakše prevazilazi kad KAŽETE: na primer, da se plašite ako stomatolog želi da vas polegne u stolici, da vam je lakše kad znate tačno šta će da radi i koliko će to trajati i slično.

Nije redak slučaj da odrasli pacijenti koji se plaše traže dečjeg stomatologa – jer su oni naviknuti na ovakvo postupanje.

Lepo, krenite redom – makar progovorite neku reč sa stomatologom; ako vam deluje da odgovara vašim zahtevima, odlučite se za pregled.

3. Imajte stalno na umu da VI kontrolišete situaciju.
Ovo može da zvuči čudno prestravljenom pacijentu, ali realno – i zakonski i moralno – profesionalac mora da stane ako mu odrasla osoba kaže da dalje neće.
Kraj priče.

Imate pravo da odbijete intervenciju, pod uslovom da vam se predoči na vama jasan način koje su moguće posledice.

Sa ovakvim pacijentima uvek prvo razgovaram daleko od zubarske stolice; svakom jednom otvoreno kažem da može slobodno da ustane i ode u ma kom trenutku.
Za 27 godina mog staža to je učinio samo jedan :).

4. POSTAVITE PRAVILA.
– da vam stomatolog na vreme kaže gde će vas zaboleti, kojim otprilike intenzitetom i na koliko dugo;
– da možete npr. da podignete levu ruku ako ne možete dalje,
– da vas doktor češće pita kako ste i može li da se nastavi,
– da imate pravo da nastavak bude u sledećoj poseti, ako je ovo bilo previše.

5. Zakažite se u što ranijem terminu (ako možete ujutru), i to – ne za ponedeljak.
Dakle, ako je ikako moguće, gledajte da što manje vremena prođe između zakazivanja i termina odlaska, da se što kraće dvoumite :).
Ako se zakažete u petak – postoji mogućnost da se ceo vikend plašite…

6. Nemojte ići sami.
Povedite osobu od poverenja, ali nekog ko će vas podržati.
Dešavalo mi se da vidim prestravljenu devojku koju doprati “kuražni” momak, stoji u dovratku i govori: “Kad sam ja vadio zub, bio sam sav krvav DOVDE, ha-ha-ha”.

OVO NIJE PODRŠKA.
Dakle, pažljivo promislite ko će doći s vama, ma koliko vas voleo i bio vam blizak.

Vaša podrška ne sme da ima strah od zubara!

7. Učinite bilo šta što vas opušta.
Naučite relaksacione tehnike – vaš stomatolog zna bar par vrlo jednostavnih koje vam mogu pomoći.

Pitajte za anksiolitik.
Moj profesor iz kliničke farmakologije je govorio: Bolje jedan Apaurin, nego jedan infarkt, ne biste verovali koliko je ovo blizu istine, na žalost.

Anksiolitici imaju i mane i prednosti, ali od jedne tabletice za par poseta stomatologu vam neće biti Bog zna šta.

Ponesite slušalice s muzikom.
Imala sam pacijenata kojima ovo pomaže – u pitanju je zapravo odvraćanje pažnje.

8. Krenite postepeno – od malih stvari.
Na primer – od poliranja zuba.
Ovo će vam dati priliku da vidite kako stomatolog radi, kakvu “ima ruku”, a kasnije sve ide lakše.

9. I – na kraju: NAGRADITE SEBE :).
Zaslužili ste!

Samo nemojte da to bude čokolada :).

Srećno!
 
Ilustracija: http://www.dentistry.com/conditions/dental-anxiety

21 thoughts on “Kako prevazići strah od zubara: 9 korisnih saveta

  1. Pozdrav. Pre svega, hvala na savetima za prevazilaženje najčuvenijeg straha. :) Ali, ja imam jedno pitanje koje je vezano za strah, ali mislim da ipak nije u pitanju klasična fobija. Naime, ja sam od onih nesrećnih pacijenata koji kako su zube dobili, više izašli iz ordinacije nisu. Dakle maltene sam na stomatološkoj stolici odrasla. Sve moguće intervencije sam prošla ( sve vrste proteza, operacije, x popravki, vađenja, terapija itd ). Tokom godina nisam imala strah, zapravo toliko sam bila naviknuta da mi se nešto “buši” po vilici da sam oguglala, jedva da sam ikad i anesteziju koristila. Sve do, recimo poslednjih 4-5 godina ( sada imam 27 ). Nešto je “puklo” u meni i od tad pomisao na odlazak kod zubara , doživljavam kao odlazak na streljanje. Postala sam preosetljiva na bol,bez anestezije ni dobar dan ne bih mogla da kažem, sa psihološke strane – dan mi propadne zbog činjenice da moram kod zubara, budem skoro depresivna, a u samoj ordinaciji napeta. Maltene sam razvila mržnju prema sopstvenim zubima, jer ih doživljavam kao izvor mučenja. Ozbiljna sam u nameri da ih sve povadim i stavim veštačke, verujući da će tako nastati kraj svih problema sa njima. Naravno smeta mi sve ovo. Prvo sramota me je od zubarke ( matora sam suviše, a žena je primorana da se ophodi samnom tokom intervencije kao s detetom ), drugo ja se sama loše osećam i ne znam kako da prevaziđem novonastalu situaciju. Od osobe koja je nekad “zbijala šale” sa zubarom tokom njegovog rada, dođoh do ovoga. Rekla bih, ako se ne varam, da ovo mozda nije klasičan strah, možda neko prezasićenje. Ima li “leka” za ovakvo stanje? Hvala

    1. Dobar dan želim,
      u vašem pitanju ima nekoliko pitanja, pokušaću redom :).

      PRVO,
      potpuno je normalno to što se osećate kako se osećate.
      Postoje (malo poznate i ne baš na jako solidnim naučnim osnovama) teorije o tzv. sumiranju bola – koje sam u praksi mnogo puta videla.

      Nije ništa neobično da pacijent koji me dobro zna, navikao je na mene i potpuno hladnokrvno podnosi i najteže intervencije u jednom momentu (ili u jednom periodu života) ne da da mu se priđe bez anestezije.

      Čisto iskustveno, ovde je obično u pitanju nešto od sledećeg, ili sve zajedno: neki lični/porodični problemi i “prelomi”; neko drugo oboljenje ili stanje zbog kojeg se pacijentu “prelazi granica” trpljenja (polomljena noga, strah od mamografije, samo par primera) ili – prosto – “trovanje” opštom situacijom, pritiscima života koji su svuda oko nas.
      Dakle, niste jedini niti je šta neobično :).

      DRUGO,
      Ako Boga znate, nemojte vaditi svoje zube da bi stavljali proteze. Imala sam mnogo takvih pacijenata – pošto ja neću, oni (naravno) nađu ko će to da poradi – ali to rađa čitav spektar novih (čak i vrlo strašnih) problema. NEMOJTE.

      TREĆE
      Ima još nešto što mi bode oči, s dužnim poštovanjem prema vašem stomatologu.
      Kad je pacijent dete – dobro: zubi se opravljaju, radi se ortodoncija itd.
      Posebno se prati tinejdžer: u periodu hormonskih oscilacija, mi decu pratimo doslovno na 2-3 meseca, maksimalno na 6, i opravljamo sve što se nađe tog momenta.

      To tako ide otprilike najdalje do 20-21. godine, recimo – i onda stane. Dakle – nadalje – sve što je solidno urađeno, samo se kontroliše i to je sve.

      Drugim rečima: ako je nešto solidno i kako treba urađeno, na odraslom pacijentu vaših godina dalje doslovno nema šta da se radi.
      Kontroliše se jednom godišnje, možda skine kamenac, malko nešto dotera i to je to.

      Viđala sam jako mnogo pacijenata koji su u SFRJ vrlo, vrlo solidno i korektno opravili zube i sve sanirali TADA. Onda narednih 10 i više godina nisu imali mogućnosti da odu kod stomatologa – verujte na reč: nikad ništa posebno nisam našla.
      Da ne govorim o bezbroj pacijentkinja trudnica koje su i po tri trudnoće zaredom “iznele” pored mene i ja pored njih: sveukupno ako je bilo možda nekoliko okrnjenih plombi, dakle nešto što bi se i inače desilo.

      Drugim rečima – nije mi jasno (u stvari, jasno mi je :) šta tu ima svako malo nešto…:)

      ČETVRTO
      …nije za javni odgovor.
      Ako vam je mail adresa validna, ja bih vam odgovorila na mail, ako vam to odgovara.

      Hvala na poverenju i svako dobro.

  2. Sa malo većim zakašnjenjem, zahvaljujem se puno na odgovoru. U međuvremenu imadoh operaciju paradentoze, sad u procesu poslavljanja krunica u gornjoj vilici, veselo kao i uvek, nije ni čudo što mi ovoliko trebalo da se zahvalim :)

    Moram priznati da ste me prilično iznenadili oko životnih “preloma” kao mogućeg uzroka iznenadne “netrpeljivosti” prema svemu što podrazumeva odlazak kod zubara. Istina je da sam ih imala i to većih u poslednjih 5-6 godina ( nisu zdrastvene prirode ), ali je istina i da mi nikad ne bi palo napamet da to povežem sa tim. Svaka vam čast na tome :)

    Poslušaću vas za savet da ne vadim svoje zube. Ja to tako kažem u trenucima malodušnosti i kad mi je muka od svega, ali u ostalim trenucima :) svesna sam da su prirodni zubi, kakavi takvi, bolji od bilo kakvog stranog tela u organizmu.

    P.S. Iskreno mi je žao što nisam bliža Novom Sadu. Pored toga što je lep, izgleda imaju sjajnu ordinaciju, barem sudeći prema blogu :) Srdačan pozdrav :)

    1. Dobro jutro želim,
      bravo :), ponosim se vama. Znate kako ja nekad kažem pacijentima: skupite snagu i hrabrost samo za prvih 10 sekundi ili 10 minuta – nadalje će sve polako da krene…:).

      Vama hvala na lepim rečima, to je samo skoro 30 godina posmatranja ljudi; znate i sami kako je – nije svaki dan za zubara, nije ni nama – a kamoli vama :).

      Iznimno mi je drago da ste bolje i da ide nabolje; nas ovakvih inače ima vrlo mnogo, samo se ne vidimo od… glasnijih :), kao i u mnogim drugim strukama.

      Još jednom srećno i svako dobro od srca.

  3. Veliki pozdrav i hvala za tekst iznad. Imam 18 godina, i idem kod drzavnog zubara, jer moji smatraju da sve dok je besplatno ko, nema potrebe placati, a takvi zubari su obicno prepuni posla i svakakvih ljudi za dosta manje para, pa su i nervozni i samo stvaraju jos vecu napetost. Iskrena da budem, plasim se bola od posete kod zubara, pritom zubarka ne zeli da mi da anesteziju. Nikada nisam radila zube pod anestezijom, plasim se i igle iskreno, ali svakako manje nego tog odvratnog bola pri popravljanju zuba. Da li mozete nekako da mi pomognete, i da li bi mi pomoglo kad bih pre odlaska popila neki lek poput brufena, ili tako nesto, jer me je juce zaboleo zubic i ja se trenutno dvoumim da li da posetim moju zubarku?

    1. Poštovanje,
      hvala na lepim rečima.
      Vrlo ste mladi da bi vam ma ko od nas propisao neki “ozbiljan” anksiolitik; možda da pokušate sa biljnim preparatima tipa “Persen”, mnogi moji pacijenti kažu da im dobro čini.
      Srdačan pozdrav.

  4. Zdravo.Ja imam veeeliku fobiju od zubara,verovatno kao sto procitah iz teksta gore zbog loseg iskustva,i to sa razlicitim zubarima nikad kod istog nisam isla,i to 3 najgora losa iskustva..prvi put sam u 8 razredu dok mi je zubarka blombirala zub od bola sam je dohvatila za ruku i povukla je da prekine a ona se izdrala na mene da je mogla da me sasece i ja ustala bukvalno pobegla,drugi put zapadne mi decija zubarka koja mi je kutnjak vadila pola sata kao da sam konj lomila koren po koren ,ja napunila dve case krvi i vristala od bolova i govorila joj da ga vec jednom izvadi jer ne mogu vise,treci put sam od straha imala osecaj da izvinete kao da sam imala malu nuzdu na onoj fotelji ,zavrtelo mi se i zamalo se nisam onesvestila. e sad imam veelili problem ,na 6 imam veliku rupu posto je plomba ispala i sa jedne strane se zub orunio samo neki okrajci i vec me par dana boli,znam da moram da idem ali se veoma plasim da odem kod drzavnika a nemam nekog svog proverenog zubara,a najveci strah mi je ako zub nema za sta da se uhvati da me ne posalju na neku hirursku intervenciju cula sam da se to radi ,sasece se meso da bi mogao koren da se izvadi…kako da pobedim toliki strah kad se tresem od same pomisli na odlazak zubaru.Izvinjavam se na ovolikom objasnjavanju i hvala mnogo unapred na odgovoru ,velikiii pozdrav

    1. Poštovanje,
      žao mi je što imate toliko loših iskustava, posebno u uzrastu kad ostavljaju velike tragove :(.

      Na žalost, ne mogu vam mnogo pomoći online.
      Jedino što mogu da vam savetujem je sledeće:
      – tražite zubara koji vam deluje prijatno, uliva poverenje i želi da razgovara sa vama. Ako se ne usuđujete sami, ili nemate vere u sopstvenu procenu, vodite nekog u koga imate poverenja. Idite redom, pitajte šta god vas zanima, ako vam se ne dopada i ne osećate se dobro, tražite sledećeg.
      – nemojte ići gladni, premoreni, i (ako možete da birate) neispavani; sve ovo dodatno stresira čoveka; izabrani doktor/doktorica će vam objasniti šta treba da učinite i kako da se pripremite;
      – imate neke osobine tipične za pacijente koji se plaše: razmišljanje unapred, preuveličavanje, katastrofiziranje itd. Vi ste sebi u glavi već “nacrtali” najgori mogući scenario, i to onako, kao u vijetnamskim filmovima :). Vađenje zuba od kojeg je ostalo vrlo malo je za većinu iskusnijih stomatologa rutina, i verujte da je bilo koji koren lakše izvaditi nego ceo zub – za ovih tridesetak godina staža je svaki jedan put tako bilo.
      No, ovakav vaš stav i “film” u glavi je vrlo teško “izbiti” online savetom. Ako vam bude slučajno trebala psihološka podrška, nemojte se ustezati, ako ste u Novom Sadu slobodno se javite, a u vašem mestu sigurno ima nekog ko vam na ovu temu može pomoći.

      Srdačan pozdrav i javite se kako ste :).

  5. Dovoljno sam pročitao,živim u Nišu i voleo bih da mi Vi budete izbrani lekar mislim da sam našao pravog gornja 6 treba da se vadi i kad imam priliku dolazim u Novi sad,i ja imam preveliki strah od zubara kad samo pomislim ona sredstva sva,ali sam shvatio da samo treba pronaći pravog lekara koji će saradjivati i to je to,sada sam malo izbio strah iz sebe,pozdrav

    1. Hvala na lepim rečima, ako Bog da da mogu nešto da učinim za vas, biće mi zadovoljstvo.
      Samo hrabro :), srdačan pozdrav iz Novog Sada.

  6. Pozz za vas,citala sve vase komentare i mogu vam reci da puno pomazu.Ja se strasno plasim zubara,a treba da saniram vecinu zuba.Ja sam sa 15god lecila karcinom sinusa,ali hvala Bogu to je bilo pre i sad je sve ok. Ali imam fobiju od igle i doktora.Htela sam da vas pitam da li pre anestezije zubar moze da namaze neki gel ili naprska sprej kako bi anestezija manje bolela?Hvala unapred!

    1. Poštovanje,
      može, postoji površinska anestezija za mesto uboda, ima u raznim oblicima.
      Srećno :)

  7. Dobar dan, imam 26 godina i jako velike probleme sa zubima, nikad i nisam imala neke zuve al posle dve trudnoce propali su skroz, 4 zuba su mi izronjeni i ispali ostao koren a ostali cinimi se sve do jednok crni, pokvareni i nikakvi, pre par meseca sam zavrsila na hitnoj na inekcijama zbog bolova lekari su mislili da imam uoalu srednjeg uva al ispostavilo se da me zglob od vilice boleo i posavetovali da se obratim stomatologu, imam jake bolove i nepomazu vise nikakvi lekovi protiv bolova cini mi se da ce mi vilica otpasti toliki bol da nemogu da kontrolisem sebe i svoje ponasanje nesta neverovatno prosto nepoznajem sebe vise, nemam problema sa lekarima, bilo koju vrtu bola dobro podnosim i imam visoki stepen bola, al kad je rec o zubarima nikako da skupim hrabrost i krenem svesna sam da od zuba mogu da se jave puno drugih zdrastvenih problema, cim udjem u ordinaciju ja pocinjem da se tresem telo mi samo skace od straha, pocinjem da placem pricam gluposti jednostavno nemogu sebe i svoje ponasanje iskontrolisati, znam da lekar moze samo da mi pomogne i ucini da bol prestane i stalno sebi ponavljam da nisam mala i da imam decu kojoj treba da budem uzor da se smirim al jednostavno kao da sam druga osoba kao da nisam ja poludim, nisam budala i svesna sam da me nece zubar ubiti vec mi pomoci i zato je tu da mi olaksa al opet nesmem ni uci u ordinaciju treba mi pomoc ne ogu gutati vese lekova za bolove a ne.ogu bi trpeti ovaj bol godinama je sve jaci i veci koliko god da odlazem sve gore cinim sebi, jednom sam popila dva bensedina da me smire i dobila tri inekcije anestezije da bi mi doktor izvadio zub jer je bolelo do te mere da sam udarala glavu od zid, kaze mi zubar da je nemoguce da osetim nesta posle trece inekcije al sam sve jedno polomila naslon stolice bezuci i mrdajuci a uhvatio ga dvaput i izvadio prvi put mu se polomio jer je truo a drugi put povukao sam je ispao nije trajalo ni sekundu a. Ja sam pravila scenu kao da mi je glavu skidao sa ramena, nezn sta raditi kako obuzdati samu sebe i smiriti molim vas kazite mi kako da savladam strah i sredim zube jer ovo vise dalje nemoze tako, hvala vam unapred na svemu i sto ste me saslusali

    1. Poštovana gospođo,
      više puta sam pročitala vaše pitanje, i iskreno mi je žao zbog svega što ste prošli.

      Vi imate praktično samo jedno rešenje: da uz psihoterapijsku podršku nađete doktora koji će s vama polako i pažljivo, i to je to. Ako ste u Novom Sadu, ja sam vam na raspolaganju, sve je rešivo.

      Druga opcija je – opšta anestezija, pa sve poraditi pa kraj, ali to nije rešenje, dugoročno gledano. To će vam rešiti problem u tom momentu, a vi ćete danas – sutra opet morati da uđete u ordinaciju… I svojoj dečici da budete primer.

      Ništa nije problematično ni nerešivo; vama deluje dramatično, ali verujte – milion pacijenata kao što ste vi sam uspela da naviknem i usput rešimo i stomatološke probleme, niti ste jedini, niti je nerešivo, a ovo vaše pitanje je odličan znak da imate kapacitet za promenu, da ste svesni problema i da želite da ga rešite – svaka čast. I to je već veliki korak napred.

      Srdačan pozdrav :).

  8. Pozdrav ! Imam kćer koja se užasno boji zubara mrzi zvuk zubarske brusilice uvjek je plakala kad odemo tamo a zibar joj nije ni krenuo vaditi zube . Ona ima uskoro 13 godina i dalje se boji no mislim da je stomatolog postupio krivo “ona je imala 3 zuba da opravi a zubarka joj je započeo s najtežim zubom u koje je uključeno brušenje … Zatim je došao novi zubar i on je rekao kako je zubarka krivo radila i onda opet isponova Razmišljam da nađem novog zubara za dijete ? može savjeti kako da se prestane bojati .?

    1. Poštovana gospođo,
      ne znam šta da vam kažem – a da već ne piše… Promislite, i hrabro.
      Srdačan pozdrav.

  9. Ja kad odem kod zubara moja zubarka je toliko nezainteresovaNa za svoju posao…previse je bezobrazna ne zna nikad da ohrabri ja dodjem i ona mene vrlo nadrkano pita sto si ti dosla,pa onda cekam pola h dok odlusam kako ona sa sestrom ogovara nekoga,dok se ona izali sta je sve boli,kad mi radi zub sve nesto brzinski,nijednom me nije pitala je l te boli ssmo radi a meni je jako neprijatno kada ne mogu da smirim jezik stvarno mi to jako smeta gusim se ne mogu lepo da disem na nos ali nju to ne zanima..Juce sam bila ra popravim zub i imam jos 8-icu i ona je meni tek sl nedelje zakazala popravku a inace u toku dana mislima da ni 5 ljudi nije pregledala..??

  10. Ispala plomba pre 2 meseca, u pitanju je dvojka. Nisam imao vremena da odem radi danonocne prakse na klinici koja je MORALA da se odradi za ovo leto (privatna skola). Sa druge strane i kad bih nasao to malo vremena da odem do zubara, ne bih hteo zbog straha ne znajuci sta ce da se desi. Citao sam o savetima da popricam sa zubarom, ali on zbija sale na svako moje pitanje.

    Pitanje je sledece; Da li zubar prvo stavlja lek ? (Zub boli pri pijenju hladne vode, itd…hladno u sustini i pri jacem pritisku jezikom)

    Pitanje nije u obliku kukavicluka (bezim od straha i ponovnog plombiranja zuba), vec od straha da mi zub plombira pri bolu.

    Hvala na odgovoru unapred.

    1. Dobar dan želim,
      pošto, na sopstvenu žalost, i posle 30 godina staža nisam još postala vidovita :), nemam način da vam odgovorim na pitanje.
      Pojma nemam da li je zub prvo za lečenje i kakvo – lečenje zuba je trogodišnja specijalizacija, šta da vam kažem.
      Imam drugi predlog: tražite drugog stomatologa.

      Stvar je u tome da je naša ZAKONSKA OBAVEZA da objasnimo sve pacijentu (Zakon o pravima pacijenata), u meri u kojoj ga interesuje i na nivou na kom može da shvati.
      Dakle: ako ja 30 godina pričam, crtam, pokazujem, da mi se usta osuše, vala jednako tako može i kolega, jer MORA.

      Nadam se da ćete uspeti da rešite problem, svako dobro vam želim.

  11. Dobar dan ,
    Moje problem je sledeći:
    Ja imam 15 godina i bojim se da odem kod zubara iz razloga sto imam izuzetno mala usta i jako mi je tesko da ih dugo drzim otvorena jako je bolno i vremenom usta pocnu sama da mi se zatvaraju. Nesigurana sam da odem kod zubara jer ona zahtjeva da su mi usta otvorena cak i kada ona neradi na zubu(tj. Kada trazi nesto po onim stvarcicama neznam kako se to zove izvinite). Osim toga bola takođe se bojim i zvuka brusilice i jako se bojim da cu da joj budem uopsteno jedan od tezih pacijenata sobzirom da nemogu da drzim usta otvoreno kako treba. Kako da prevaziđem svoj strah?
    Hvala na odgovoru u naprijed.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.