Zašto se (ne) drži gornja totalna proteza

Da li će gornja totalna proteza da se “drži” ili ne – zavisi od mnogo faktora, ovde ću pokušati da nabrojim i opišem samo najbitnije, one koji se najčešće viđaju u praksi.

Preciznije rečeno, mi govorimo o retenciji i stabilizaciji gornje proteze – jedno se odnosi na to “čime se drži”, a drugo doslovno na to koliko je stabilna – odnosno, šta može da je “izmesti”, obori.

Iako se radi rutinski, totalna proteza može biti vrlo zahtevan rad i za stomatologa i za tehničara.
Postoji nekoliko “proba”, i u svakoj fazi može doći do greške koja može da “obara” protezu.

Gornju totalnu protezu obara sve što čini da popusti vakuum koji je drži.

Kako će proteza da stoji i da se “drži” zavisi od sledećeg:
- od anatomskih uslova gornje vilice,
- od izrade same proteze,
- od stanja u donjoj vilici,
- od navika pacijenta,
- od nepredviđenih (ili previđenih) okolnosti.

1. Anatomski uslovi gornje vilice
Okrenite dlan prema podu.
Zamislite sada da treba plastičnu ploču odgovarajuće veličine nekako da “zalepite” na dlan (bez lepka :), a da ne padne.

E, to je problem.
Kada vilična kost nije odgovarajuće “konfiguracije”, proteza “nema na čemu da se drži”.

Ako sada zamislite da dlan ima ispupčenje, greben koji ide po ivici otprilike polovinom obima, koji je još malko “podvijen” – ploča će se “zakačiti” bez problema.

Ovo je jedna proteza koja ima prilične šanse da se drži kako treba:

totalna proteza

Dakle, nedostatak kosti, odovarajućih ispupčenja na pravim mestima – može bitno da naruši stabilnost gornje totalne proteze.

S druge strane – “višak” kosti može takođe biti problem, ali manji; to može da “izravna” oralna hirurgija, i da sve bude kako treba.

Osim toga – gornja totalna proteza mora da ima zadate, vrlo precizno određene granice.
Ona mora da se pruža TAČNO do granice pomične i nepomične sluznice.

Kad otvorite usta i malko pomerite obraz prstima – sluzokoža u unutrašnjosti usta se pomera, do jedne granice. Totalna proteza u gornjoj i donjoj vilici MORA da ide samo dotle, inače će je destabilizovati pokreti obraza, usana i slično.

I, kao prvo – proteza mora da je SAVRŠENO “pasent”.
Nju drži zapravo vakuum, što znači da mora APSOLUTNO da odgovara konfiguraciji gornje vilice.

2. Izrada same proteze
Ovde može biti mnogo problema – od strane ordinacije (klinike) i od strane zubne tehnike.

Gotovu totalnu protezu može vrlo lako da obori zub koji nije pravilno postavljen – to je tzv. hypomochlion.
Iskusni pacijenti meni odmah kod probe postave zuba kažu da kad zagrizu npr. na gornji levi očnjak – proteza krene da se “izvrće”.

Zamislite da je na ovoj protezi gornja leva trojka nešto duža, samo malo – pacijent će oboriti protezu ćim pokuša pokret stisnutim zubima u stranu:

totalna proteza

Pošto ovakvih pacijenata malo ima, na nama je da nađemo šta je i kako je.
A to je samo jedan mali primer mogućeg problema…

Od zubne tehnike se iziskuje da prati – npr. pošto materijal za otiske nije dimenziono stabilan (dugoročnije gledano), otisak NE SME da se izlije prekosutra, već u roku od maksimalno nekoliko sati, ili prema deklaraciji.

Rad “po knjizi” je uslov bez kojeg se ne može… Kad se uzme drugi otisak, individualnom kašikom, njegovi rubovi u tehnici moraju da se zaštite, tzv. Kelerovom trakom.
Preskakanje ovog dela je relativno česta pojava, što rezultira protezom koja pada…

Vrlo mnogo viđam proteze izrađene “iz jedne probe”, odnosno – jedan otisak i pacijent dođe po gotovu protezu.
O ovome ne vredi trošiti reči..:).

3. Stanje u donjoj vilici
Ako pacijent ima samo prednje zube u donjoj vilici - zagrižaj na prednje zube će pozadi oboriti totalnu protezu.
As simple as that.

Zubi u obe vilice moraju biti “uklopljeni”; ako nisu – gornja proteza će da pada…

4. Navike pacijenta
Dešava se da gornja totalna proteza nije Bog zna kako napravljena, da anatomski uslovi nisu Bog zna šta, a da pacijent godinama USPEŠNO nosi protezu.
Kako?

Iskreno, ne znam :).
Posmatram ih godinama, i imam utisak da kontrolišu mišiće u toj i takvoj meri da jednostavno ne čine pokrete koji “obaraju” protezu, i još – da čine pokrete koji “pridrže” protezu u kritičnim momentima.

Jednom mi jedna takva pacijentkinja reče – kad izgovori slovo K, proteza krene da se odvaja, a ona – zagrize :). Sastavi zube, proguta pljuvačku, proteza se “prilepi”, i sve dalje ide kako treba.

Svi ekstremni pokreti obaraju gornju totalnu protezu.
Pacijenti koji imaju naviku da prave grimase – teško će nositi gornju totalnu protezu.

5. Nepredviđene okolnosti
Imala sam više pacijenata kod kojih je previđeno da imaju neiznikle umnjake i/ili retinirane očnjake, korenove zaostale posle vađenja i slično – sve i svašta što se vidi samo na snimku.

Kako kost dalje “nestaje” tokom godina i godina nošenja, desi se da totalna proteza jednog dana nalegne na sam neiznikao umnjak, i više ne stoji kako je stajala.

Postoje i strašnije stvari – tumori mogu takođe da “odižu” protezu, ali sam to videla samo dva puta za skoro 25 godina staža, mogućnost je više teorijska.

Suva usta, bez dovoljno pljuvačke mogu takođe biti veliki problem.
Pljuvačka je viskozna – ona vrlo mnogo doprinosi tome da se totalna proteza “lepi”.

Ovakva stanja nisu česta, ali prave velike probleme…

OVDE možete pročitati jedan jednostavno pisan tekst o izradi totalne proteze.

I još nešto: sve ovo pisanije se odnosi na NOVU protezu.
Proteza koja je malko starija, zbog dalje resorpcije kosti počinje polako da “pada” sama od sebe, ma koliko pri predaji bila dobro izrađena.

Kada će početi da popušta – individualno je, ali mi smatramo da je 4 godine realno vreme za izradu nove.
 
Napomena:
Tekst je pisan “iz glave”, a ovo je veoma široka tema.
Ako ima bilo kakvih pitanja, autor je na raspolaganju, kao i uvek :).
 
Ilustracije:
rayhayden.us
perioimplantsurgeon.com

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 4.8/10 (10 votes cast)
Zašto se (ne) drži gornja totalna proteza , 4.8 out of 10 based on 10 ratings