Među prvim sentencijama koje su nam utuvili na osnovnim studijama je i ovo: što se bolje i brže razumemo, bolje ćemo sarađivati – odnosno: efektivna komunikacija je pola posla.

Znate i sami kako to ide: mi smo učeni da uvek prvo krenemo od razgovora sa pacijentom (anamneza), pa nadalje ide klinički pregled, pa pomoćne dijagnostičke metode, a sve to da bi došli do prave dijagnoze i na pravi način nastavili lečenje.

Sad, u tom razgovoru i mi i vi imamo zadosta problema, iz raznoraznih razloga, pa pomislih da nije loše napisati neku reč o tome šta doktoru treba reći, a šta možda i ne treba :).

Pokušaću da navedem najčešće probleme koje u praksi imam sa pacijentima:

“prepričavanje”;
Ovo je vrlo česta pojava – da mi odgovara pratilac umesto pacijenta, da mi telefonom neko drugi govori o simptomima koje ima ćerka/muž/bilo ko ko ima stomatološki problem.

Naravno, ovde podrazumevam da sam pacijent nije dete, da nije osoba sa posebnim potrebama ili sa oboljenjem/stanjem koje onemogućava u normalnoj komunikaciji.

Jasno je da odgovori “preko posrednika” vode ka pogrešnoj dijagnozi, a osim toga i nama čine prilične probleme: Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je jasno definisano kada i pod kojim okolnostima se podaci ma koje vrste uzimaju od pratilaca.

prećutkivanje;
Retko se događa, ali postoji. Meni se bar nekoliko puta u preko 20 godina staža desilo da pacijent ili pratilac prećute epilepsiju (pa pacijentkinja dobije napad u stomatološkoj stolici!), alergijska oboljenja, dijabetes i slično.
Obično je to zbog toga što ljudi smatraju da njihovo osnovno oboljenje “nema veze sa zubima”.

Neminovno, ovakav nastup dovodi do vrlo teških, čak po život opasnih situacija, a u najmanju ruku do lošeg ishoda lečenja, te je vrlo uputno stomatologu iskreno reći od čega bolujete, kakve lekove uzimate i sve ostalo što vas pita, ma koliko vama lično delovalo irelevantno.

odgovaranje na pitanja “okolo-naokolo”;
Ako pitam – da li vas zub boli više danju ili noću, a odgovor krene od neke posete sestričini od pre šest meseci, šta se tamo jelo i pilo i kako je nečiji muž rekao kako je i njega tako boleo zub….

Onda će nam trebati pola dana samo da ustanovimo koji zub vas boli, a kamoli šta drugo.

Meni se vrlo često događa da po nekoliko puta ponovim pitanje, i svaki put odgovor krene od ko zna odakle, sve dok direktno ne zamolim pacijenta da odgovara BAŠ na postavljena pitanja, ako ikako može – onda trenutno krenemo napred :).

“samodijagnostikovanje”;
Isto jako rašireno. Ovo je situacija u kojoj pacijent kaže npr. da ima neuralgiju trigeminusa, a da ja daljim pažljivim ispitivanjem zaključim da (srećom) ima problema od nekog umnjaka.

Ovde se obično radi o tome da su pacijenti u nevolji čitali online šta se može naći o datim simptomima (i obično nađu najstrašnije što može biti, za nevolju).

Ovde treba biti jako oprezan.
Moguće je da je pacijent u pravu.

Dakle, po meni – treba saslušati pacijenta koji je sam sebi iznašao ovo ili ono, treba ga vrlo pažljivo ispitati, ali uvek treba imati na umu da ima ljudi koji sebe poznaju vrlo dobro, i mogu da “pogode” – ma koliko možda nama to izgledalo neprihvatljivo.

odbijanje da se daju podaci potrebni za upis u karton, davanje lažnih podataka itd.
Ovo su retke, ali vrlo neprijatne situacije, kada mi dolazimo u situaciju u kojoj imamo zakonsko pravo da odbijemo da radimo.

Ako svestan, orijentisan pacijent odbija da da relevantne podatke, to se kosi sa našim zakonskim obavezama.
Interesantno je da u praksi ljudi koji odbijaju da kažu npr. zanimanje – nisu nikad od nekih “sumnjivih” profesija, kako bi čovek pomislio….
Pravi razlog ove pojave mi, iskreno, nikad nije bio jasan :).

Dakle, u nekom opštem smislu: dobro je imati na umu da smo pod zakletvom, i da podaci koje nama kažete “nigde neće izaći”.
I Zakletva i zakon nas obavezuju na čuvanje tajne.

Ako može mali savet, iz iskustva: ako vam je teško i/ili neprijatno da izgovorite nešto što smatrate da je značajno i da lekar treba da zna – možete i imate pravo da zamolite da budete sa doktorom u četiri oka.

Meni se događalo da sama zamolim osoblje da izađe ako osetim da je pacijentu nelagodno, a uvek postoji šansa da mu/joj – napišete na papir ili jednostavno donesete dokumentaciju o svom dosadašnjem lečenju osnovnog oboljenja.

Ovo jesu tehnike koje mnogo doprinose poboljšanju komunikacije, ali samo i jedino pod osnovnim uslovom: da imate utisak da je lekar prijateljski nastrojen, da je zainteresovan za vaše oboljenje ili stanje, da imate poverenje ili bar – da mislite da bi ga mogli imati u tu nepoznatu osobu u beloj uniformi…

Pogledajte i ovo:

Komunikacija - institut IDPC

 

Komunikacija sa doktorom

4 thoughts on “Komunikacija sa doktorom

  • 23/08/2014 at 15:54
    Permalink

    Ja imam 3 pokvarena zuba gornja i ja bih zelio da ih popravim kod vas.. Ili ako moze nadogradnja zuba.. I koja je cjena

    Reply
    • 23/09/2014 at 11:36
      Permalink

      Poštovanje,
      Bilo bi najbolje da dođete do nas na prvi pregled koji ne naplaćujemo I da dobijete pravu informaciju I o stanju Vaših zuba I o cenama.
      Pozdrav

      Reply
  • 04/06/2017 at 21:01
    Permalink

    Postovanje! Molim Vas za misljenje i savet. Pre 8 meseci sam izvadila donji desni umnjak. Od tada imam probleme. Unutrasnja strana obraza mi je neprijatno utrnuta,kada jedem,kao da obraz nije moj. Imam i jednu odredjenu tacku na mestu gde je davana anestezija koja me na dodir boli. Vise puta sam isla kod oralnog hirurga da se pozalim i dobila odgovor:”Sta bi ti? To je bila operacija! Proci ce…”. I tako ja zivim sa tom neprijatnoscu,pa sam resila da uradim ortopan i odem kod maksilofacijalnog hirurga. On kaze snimak je ok,mada se vidi kao malo ostrija kost gde je bio umnjak i od obraza oziljno tkivo koje ide do mesta gde je bio umnjak. Njegov zakljucak je : deluje da je lingvalni i mandibularni nerv u blizini oziljnog tkiva… Molim Vase misljenje i da li postoji nada da ce to proci,s obzirom da je proslo dosta vremena od vadjenja umnjaka. Hvala!

    Reply
    • 12/06/2017 at 14:28
      Permalink

      Na žalost, moja specijalnost nije hirurgija, tako da bih molila da mišljenje uzmete s rezervom.

      U toku teških vađenja zuba može doći do oštećenja nekog nerva akcidentom – utrnulost, mravinjanje itd. se pojavljuju brzo, i ako se TADA ne reaguje – često ostaju :(.
      Sada je vrlo teško proceniti da li se intraoperativno nešto desilo i šta – to zna samo onaj koji je video, operisao :(.

      Iskreno, ne znam da li vam sada šta može pomoći; imala sam pacijenata kojima pomaže B kompleks, Bioptron lampa i svašta – nešto, ali to je samo ono što vidim kroz posao, vaša situacija daleko nadilazi moje stručno znanje.

      Moj predlog vam je da pitate još nekog maksilofacijalnog hirurga, možda na fakultetu.
      Svako dobro vam želim.

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *